Nova Evropa

други не беху, пре тога, четници у редовима наших бораца. Принцип је, као што се сада зна, на сам дан објаве Балканскога Рата прешао у Србију и хтео да се упише у добровољце. Млад, слабуњав, неразвијен, одбијен је као неспособан за оне радње и тегобе које треба, нарочито за време рата, да подноси један четник, или »комита«, о чему је он толико идеалисао. То је — како се од његових другова доцније сазнало — узбунило његов нацијоналистички понос и његово младићско частољубље и довело га до тога да се у себи завери, како ће он свима показати да је способан и за херојска дела. Прешавши после Балканских Ратова у Србију на продужење студија, заједно са Чабриновићем, који је пре тога као типографски радник био у Трсту, тражили су да буду обучени у руковању оружјем. Препоручени Танкосићу од Босанаца четника, вежбани су од четника-Босанца Милана Цигањевића.

Да видимо сада, у чему је удео Воје Танкосића у Сарајевском Атентатург — Је ли његова идеја за Атентатг — Да ли га је он организоваог — У коме је својству, и у чије име, он радио»

Танкосић је умро 1915, од задобијене ране у борбама код Пожаревца. Његова смрт, у току Рата, омела је наша ближа сазнања о свему, и то поименце она сазнања која би потицала од његових властитих изјава. Остаје ипак као утврђено: да је он, индиректно, преко Милана Цигањевића, вежбао у руковању оружјем она два атентатора Сарајевскога Атентата (а било их је више), који су били прешли из Србије у томе циљу; и да им је он, опет преко Цигањевића, дао бомбе и револвере. То су факта која несумњиво утврђују: да је Танкосић, на овај начин, имао удела у Сарајевском Атентату. Али, иако постоји као чињеница, да је Танкосић један од саучесника у Сарајевском Атентату, постоји и друга чињеница: да то његово саучешће није било друго до његово лично дело. Тај његов рад није имао везе ни са Народном Одбраном, како су то тврдили званични аустријски кругови, ни са организацијом »Уједињење или Смрт«, како извесни садањи писци тврде при расправљању питања одговорности за Светски Рат.

М

Друга, и сада главна, личност која се оглашава главним саучесником, па према томе и главним кривцем, у Сарајевском Атентату, јесте покојни Драгутин Димитријевић-Апис, ђенералштабни пуковник. За време Атентата, и после њега, званични аустријски кругови нису ништа го-

402