Nova Evropa

ратна емиграција Далмације имала је углавном карактер повремене емиграције: сви они који су емигрирали, имали су намјеру да се једног дана поврате својим кућама. Контакт између емиграције и старог краја био је веома узан: емигрирали су младићи до женидбе; пошто би добили прво мушко дијете, емигрирали су поновно. Одилазили су и враћали се понеколико пута, док најстарији син не би дорастао да замијени оца на његову послу у Америци. А није било ништа необично да су неко вријеме били у свијету и отац и син. Услијед уског контакта са кућом, далматински емигранти шиљали су кућама, или су сами доносили, знатне износе новца. Ти износи омогућивали су Далмацији нарочито да је, ма и са незнатном властитом продукцијом житарица и стоке — поименце на Приморју —, могла одржавати релативно висок стандард живота. Тешко је обухватити статистички, али је поуздано да је Далмација прије Рата добијала годишње од своје американске емиграције по неколико милијона долара. Поједини емигранти стекоше и велике иметке, али су они највећим дијелом остали у страном свијету, изгубљени за нашу привреду. Највећи контингент емиграната давала је приморска Далмација, па је стога на Приморју и благостање било највеће. Највећи дио кућа подигнутих на Приморју за посљедњих неколико деценија подигнуто је од емиграната. Из далматинске Загоре емиграција је пошла много касније: прво, што је Загорац мање покретан него Приморац; а друго, можда још и више, што је Загорцу било далеко теже смогнути оно пар стотина круна, колико је било потребно за пут до Америке. На Приморју је, наиме, и кредит, нарочито код приватника, био далеко јаче развијен него у Загорју.

То је углавном била ситуација предратне Далмације. На Приморју — хвала високим цијенама за вино, као и знатним дознакама американске емиграције, — прилике су биле повољне, те о некакој пасивности приморске Далмације није могло бити говора. Градови и варошице живјели су од трговине и обрта, односно од чиновничког кадра који је био бројан и релативно добро плаћен; а и од сељака, чија је куповна снага била доста велика. Приходи цјелокупног приморског становништва редовно су достајали да се подмире све потребе животног стандарда који је био много већи него у другим крајевима. И у загорској Далмацији прилике су биле сношљиве, с обзиром на ниски стандард живота, осим у годинама кад би атмосферске неприлике спречавале обилнију жетву. Међутим, посљедњих година прије Рата, прилике су у Загорју биле повољније, особито откако је американска емиграција почела и овдје да долази више до изражаја; а и све то већи број сељака из

615