Nova Evropa
Zidali zidari, nosili nosači;
miješali su vapno РЕтај Ратепја, Plada. Gledali sa strane iznureni sfarci sjedeći pred hućom u zaštiti hlada.
Kroz godine fahbo RPlesalo se, vuklo; zidali zidari na početom zdanju; umirali jedni, radjali se drugi, i mislili o njoj i radili za nju.
Govorili o njoj na polju tfežaci,
na moru mornari, pod jedrima bijelim, i hraj Phuća žene i vesela djeca:
čulo se je o njoj oholišem cijelim.
U dušama svima, gospode i puba, živjela je želja: vidjet da se suvrši,
i umrijefi poslije, da nad gradom, djecom broz uvijehove bijela hafedrala sfrši.
Gledahu je onda, had je nije bilo, habo bijela lebdi iznad sivih huća, haho se ljepotom svodova i ploha
uzdiže nad gradom u bijela suanuća.
ПЕРЕ ЉУБИЋ: | СЕЋАЊЕ НА ШИБЕНИК.
Жамори корака, говора, и јеке,
уским улицама, ходницима града;
стаклен кров небески штуро свијетло зрачи на плоче, дућане и зидове зграда.
Камени портали и прозори празни,
без мирисних струја с мора и врхунца; нигдје гране, листа, — само равне плохе гдјегдје сјају с кратким сноповима сунца.
Жамори корака, говора, и јеке,
кроз град само брује у том полумраку, стари Свети Јаков с куполом се свијетлом сам над крововима уздиго у зраку.
Затворен у простор високих лукова, дах несталих доба чува у свом здању; а ритам стројева творница, бродова, око града плеше по мору и грању.
626