Nova Evropa

Већ он гледа на'мајку на Волту.

Ој, прозбори Стјењка Разин грозни;

„Еј, ти Волго, мајко ми рођена, }

Глупих си ме година појила, - +

У дугој ме ноћи љуљушкала,

Те у бурна доба спасавала,

Због јунака мене не спавала,

Козаке ми благом даривала,

А ми теби не дасмо уздарја'...

Па поскочи Стјењка Разин грозни

И ухвати перзијску царевну,

У таласе баци мому красну,

Поклони ју мајци реци Волги. Цар Никола |, чијој је цензури морао подвргавати своје песме Пушкин, није одобрио за штампање ни ову песму, као ни друге његове песме о Разину; стога је и она остала дуго непозната широј јавности.

После Пушкина, ову епизоду из књиге Стрјујса искористили су, за карактеристику Разина, чувени историк Сергије Соловјев (у Х! свесци своје велике »Историје Русије од најстаријег доба«) и Костомаров (у монографији: »Стјењка Разин«); први је само скратио приповедање самога Стрјујса, други га је допунио напоменама, значајним за развиће предмета. »Што се тиче говора који је Стјењка упутио Волги«, вели Костомаров, »ту је на њега утицало, како изгледа, народно празноверје, — да после сваког пута треба из захвалности бацити нешто у реку; празноверје незнабожачког доба, кад су се реке сматрале живим бићима«. »Варварски поступак Разина«, каже он даље, »није био само плод пијаног заноса бујне главе. Стјењка је, како изгледа, завео био код себе обичај запорошких Козака, да се сполни односи између Козака и жене узимају као поступци достојни да се заврше смрћу. Природно је онда, да је његова љубав према лепој Перзијанки морала изазивати незадовољство и гунђање оних којима је Стјењка забрањивао оно што је допуштао себи, па је можда, у жељи да покаже како он није човек који ће се-везати за једну жену, и жртвовао лепу Перзијанку да би сачувао свој утицај на другове.« Осим тога, овај писац истиче, да је лепотица већ освојила била срце Разина и почела да врши на њега јак утицај. - а

Од историчара, овај предмет прелази онда поново У руке једног песника. Године 1846, у Симбирену се родио мало коме чак и у Русији познат песник Димитрије Садовников. Није свршио гимназију, те је стога цели живот провео као приватан учитељ. Помало. се бавио и књижевношћу, штампајући своје песме у новинама и часописима. Занесен личношћу Разина, сакупио је лепу. збирку

89