Nova Evropa

zadržavati na već mnogo puta istakmutoj svirepoj činjenici, da su — i kraj izobilja u svakojakim produktima — milijoni ljudi 'Hišeni najneophodnijih namirnic4, da se na jednoj strani životne mamirnice uništavaju u ogromnim količinama dok na drusčoj strani “caruje velika beda. Da primimo postojeći ekonomski poredak :ovakav kakav je, da bismo mogli da shvatimo ono što se u svetu dešava. Svetsko gospodarstvo potreseno je iz osnova fime što su ispala iz kombinacije ogromna tržišta, naime Rusija, Kina, i donekle Indija. To ne može da ostane bez vrlo žalosnih reperkusija po ekonomski život naroda koji učestvuju u svetskom prome{u, Jer umanjuje njihovo blagostanje, usled češa su oni primorani da napusle mnoSo štošta na što su navikli za boljih vremena, Ali, narodi se moraju prilagoditi novostvorenim prilikama, pa budući da neće da se tuku, to Je potrebno da ponovo raspodele medju'sobom tržišta i organizuju svoj uzajamni promet; baš kao što ljudi 'koji su prinudjeni da žive u zajednici, ma se i ne svidjali jedan ·drugomu, moraju, čal ı posle velikih trvenja, da nadju puta i načina za nekako razgraničenje i dovodjenje u sklad svojih interesž, tako i narodi treba i mora da se snadju u sadašnjim novim prilikama, koje oni nisu u stanju da izmene,

Moglo bi se tvrditi, da narodi {(razumevajući tu široke mase) sada i ne daje mržnje jedni prema drugima, i kao najbolji dokaz za ovo navesti mere koje su se za vreme rata morale preduzimati da bi se izažvala mržnja prema neprijatelju. Doduše, i nakon Tata, kod nekih narod4, preostao je gorak osećaj prema svojim bivšim protivnicima, a ponekad i prema svojim bivšim savezni cima; ali, da li je ovaj osećaj toliko jak да Б1 тобао да dovede do novog rata? ... Vidimo na svoje oči, kako se opet vodi intenглупа ргорабапда, да |1 зе ovaj osećaj održavao, pa i rasplamteo; jer oni koji na tome rade svesni su, da bi taj osećaj inače utrnuo, a narodi se postarali da se na miran način reše pilanja koja ih razdvajaju. Makoliko da su preterani ditirambi koji se pevaju duhovnom progresu čovečanstva, i makoliko smo daleko od ideala sveopšte ljubavi i bratstva, ipak nije uzalud protekao Devetnaesti Velk sa svojim tehničkim pronalascima, koji su olakšali uzajamno zbližavanje narod4, Evropski narodi nipošto nisu skloni danas da se bacaju jedan na drugos s oružjem u ruci, da bi jedni druđe ubijali ili pljačkali; oni više vole da se njihovi prvaci dogovore o. njihovim interesima, starajući se, naravno, svaki da розНбпе što više može postići, ali zastajući pre nedo što bi došlo do primene onoga što se zove »ultima ratio« [natpis na nemačkim topovima). Kad bi u ime svako8š naroda vodili pregovore ljudi kojima leže na srcu interesi naroda u njegovoj celini, oni bi vodili računa ne samo o koristima koje će se imati pri povoljnom svršetku pregovora već i 0 patnjama i oskudici koje će narod trpeti u slučaju da se pregovori svrše bezuspešno, Otud bi dolazila neminovna potreba da se čine uzajamni ustupci, Jer ха-

118