Nova Evropa

„Знаци слабе владе јесу ускогрудост, мјесто широкогрудости, коле-

- бање умјесто одлучности, ератично и нестално експериментисање, умјесто

- постојане издржљивости и ситнога рада, лутање умјесто сналажења = промишљеног припремања.“

„Пословни људи (биз!пезз) се много старају око механичке корисности

и дотјераности, али у исто доба показују врло слабо смисла за социјалну

одговорност, која би требало да је исто толико на срцу човјечанству...

- Знаност се је слабо бавила проблемима задовољства и незадовољства, мада је срећа један од најљешших снова човјечанства."

„Којим путем да се повећају способности влада, индустријског и финансијског вођства, пољодјелства, радништва, и знаности, те да се од ових појединих грана створи синтеза ауторитета, који би у себи спојио власт и одговорност, са пуним интересовањем за живе проблеме наших. дана, те који би био способан да се позабави са револуцијонарним pa3= витком нашег социјалног, економског, и знанственог живота, и то без

ограничавања слободе, правде, и напретка 7..."

Таб, Алекса Bowuh (New York City).

Proleterski pokret u zemlji milijoner4,

Rezultati posljednjih predsjedničkih izbora u Sjedinjenim. Državama dali su statistički dokaz jedne, inače pretpostavljene činjenice: da Je Amerika zemlja bez proleterskog pokreta, Od nekih četrdeset milijona sveukupnih glasova, dobio je komunistički kandidat oko 100.000, socijalistički kandidat oko jedan milijon, republikanski oko petnaest milijona, demokratski olko dvađeset-i-tri milijona glasova, Tojest, na stranke sa intervencijonističkom ideološijom palo je nešto oko dva od sto od sveukupnog broja glasova! Ima, naravno, pokušaja da se razJasni ovakova raspodjela glasova, Biće tako nešto istine u tvrdnji, da je popularno ogorčenje protiv Huvera koncenirisalo volju glasača na Ruzveltu, za koješa su poglavito glasovali Hberalni elementi, koji bi nače možda dali svoju privolu nešto Normamu Tomasu {socijalist), nešto pak Fosteru {komunist). To su pretpostavke koje stoje izvan dosega dokaza. Ovi i neki drugi simptomi upućuju medjutim na ovaj paradoksni fenomen; Amerika — najveća imdustrijalna država na. svijetu — Jeste zemlja bez proleterskog pokreta. U zemlji gdje је 'nternacijonalni radnički pokret {na komgresu Prve Internacijonale u Vašingtonu) prvi put formulisao zahtjev osamsatnog dnevnog mada, u toj zemlji danas gotovo да 1 пета. radničke organizacije sa politiško-ekonomskim programom!

Postoji doduše takozvani American Federation of Labovr,. Ali je ideologija ove orgamizacije skmoz različna od ideologije radničkih pokreta u Evropi; tojest, prosta је svake itakozvame mproletenske, odnosno socijalno-revolucijo-

124