Nova Evropa

државама да прилагоде интересима и гледиштима других двију чланица Антанте. Према томе, може бити да поједине државе Мале Антанте неће моћи више склапати ни трговинске уговоре са трећим државама а да притом не консултују друге двије државе; а склапање нарочитих уговора — као контингентирање, преференцијали, и слично — зависиће, како изгледа, у сваком случају и од пристанка савезника. Иначе не би у Пакту, који је очигледно искрено замишљен, могло бити говора о координирању привредних интереса трију држава чаки у њиховим односима са трећим државама. Мора се признати да ће ово значити велик корак унапријед, јер досада привредне везе држава Мале Антанте нису биле богзнакако уске. Дапаче, опажало се да оне, умјесто да с временом бивају све интимније, постепено слабе. Томе је можда била крива структура привреде појединих држава, односно опћа привредна политика коју су водиле поједине државе Мале Антанте. Свакако се до данас свака од држава Мале Антанте у привредној политици руководила искључиво властитим интересима, неполажући ни најмању важност на интересе других двију држава са којима се налази у уском политичком савезу већ читав један децениј. Нарочито није између Југославије и Румуније, с обзиром на структуру њихове привреде, долазило до ужих и јачих привредних веза: обе државе су претежно аграрног карактера; и, што је још главније, производе у главном исте артикле, тако да и једна и друга имају вишкове у житарицама и кукурузу, те обе извозе стоку и продукте сточарства. А и што се тиче дрва, ситуација је иста. Према томе, наш извоз у Румунију мора бити минималан, будући да наша индустрија покрива потребе само једног дијела нашег тржишта, и то под заштитом царина, тако да извоз индустријских продуката и не долази у обзир. Једино што Румунија има велике количине нафте, које ми уопће немамо, па према томе можемо ми у већим количинама из Румуније повлачити нафту, што већ и чинимо. Ради тога је наш трговински биланс са Румунијом пасиван. | Ситуација са Чешкословачком друге је природе. Чешкословачка углавном извози продукте индустрије, а упућена је на увоз аграрних продуката; код такове структуре, ништа наравније него да између Југославије и Румуније са једне стране и Чешкословачке са друге стране дође до интензивне измјене добара, до извјесног употпуњења. Теоретски узето, дакле, Чешкословачка би имала првенствено да покрива индустријске потребе Југославије и Румуније, а имала би првенствено да прима од њих вишак њихових аграрних продуката. У пракси, дабогме, то изгледа мало другачије. Прво, Југославија и Румунија иду затим да подигну властиту инду-

- 137