Nova Evropa

Место књижевног прегледа.

Владимир Назор, и гласови у песми, Језик као стваралачка активност.

Г. В. Назор чуди се што сам довео у везу његове гестикулације при читању првога стиха Гетеове пјесмице »апderers Nachtlied« (>»Uber allem Отрјгеј ist Ruh«) ca Фолкелтовим (Уојкећ) »осјетима покрета«, те изриче жељу да би »о томе хтио још нешто чути«. Ево што је на ствари. Гесте Г. Назора: прављење полагане, готово хоризонталне кретње уз прву ријеч (Џђег), мицање прстију уз трећу (Стрбејп), смиривање прстију и кочење руке при изговарању посљедње (Еш), наглашавање, дакле, физичких покрета у интерпретацији једног чисто духовног процеса као што је доживљавање поезије, да искрено речем, неугодно ме се дојмиле. Као да је Г. Назору унутрашње доживљавање тек дошло до свијести кад је Гетеову поезију осјетио као мишичне и покретне сензације. Асоцијација с Фолкелтом, који је баш ову Гетеову пјесму свео искључиво на »осјете покрета« (»ВемебипбзетрНпдипбеп«), на осјећање лаганог лебдења у ваздуху у почетку, и на сензацију лаганог падања на крају, потпуно је била природна. Фолкелта сам још и зато споменуо, јер се он код нас сматра заступником »научне« естетике првога реда, те се често цитира с великим апломбом. Истина је, Г. Назор изричито каже да он ове покрете сматра изразом унутрашњег доживљавања (и зато су били код читања потпуно излишни), те да је остало само при томе, ја се не бих био осврнуо на њих; али сумњу у наклоност Г. Назора према физичко-механичком схватању појачале су у мени слиједеће његове ријечи: »Оним дугим почетним „4 удихао сам дубоко, напунио сам плућа што више зраком, да се с њиме одмах дигнем изнад врхунаца што их Гете — у свом језику — називље ријечју која сва трепти од зато прикладних консонаната групираних око самогласника /, тога по својој боји" најсвјетлијег, а по своме „облику“ највитијег гласа између свих вокала«. Натуралистичко становиmre je сада очито, уколико глас »1« није друго до природни механички звук, те је унесен произвољно у један динамички стваралачки процес.

Покушаћу да објасним ову своју тврдњу на неким при-

мјерима које ми пружа сам Г. Назор. Он пише: »У Гетеовим стиховима

Кбзјејп зргасћ; Ich steche dich, Das du ewig denkst an mich, —

183