Nova Evropa

preimućstva u javnom životu koja bi imala pripasti samo onima koji se odlikuju po sposobnosti duha ili moralnim svojstvima. U ovakom mepravilnom i nepažljivom deljenju odlika i položaja, pogodnosli i preimućstava, nalazi se jedna od klica takozvanih »heSemonističkih« težnja, koje su jedna od jakih preprek4 da pozvani i odabrani iz celine naroda dodju na površinu Javnog života; a baš bi u fome ležala veličina Beograda: da omođćući dolazak odabranih {elite) u svoju sredinu i na vodeće

položaje, — Druga velika smetnja, koju bi Beograd kao prestonica morao ukloniti da bi sebe i državu sredio, jeste — DO našem mišljenju — u tome, što je duž Save i po provinciji, a

poglavito u Beogradu, svestrana koncentracija onih sekundarno-gdladnih iz cele države o kojima smo napred govorili, ЗеКипдагпо-бјадт! оуде su, kao i u svakom velikom gradu, mno8o dladniji nedo u provinciji, jer ovde su veće mođšđućnosti za sticanje i mnogo je veći podsticaj za uživanje i dokolicu, Beograd je, uz to, nesamo prestonica već i selo budžeta od dvanaest milijarda фФтага, Gladnice se ovde potpuno racijomaTlizuju: ona primitivna seljačka racijonalizacija, potrebna u borbi za opstanak, ovde se potencira do najveće mere, dok se u isti mah seljačko srce potiskuje i uklanja kao nesavremeno i nekuliurno {iako bi baš ovo srce trebalo zadržati). Sekundarni su i oholi, sa svojim svojstvima snalaženja i prilagodjavanja do snishodljivosti, uz prirodjenu im drzovitost i nezasitnost, olimaju oni bez зКгирша pozicije društvene, i nalaze зе svugde, kako u privredi i državnim uredima tako ı u svim državnim i privatnim zvanjima, sve do univerzitetskih katiedara i slobodnozidarskih ložA4, Oni bezobzirno potiskuju u pozadinu pravu duhovnu i moralnu elitu, kao »slabiće«, »famtasle«, »ludake«, »degenerike«, dok su oni »inteligencija« i izraz »rasnosti«, pozvani da održe zemlju i narod i spasu ih od propasti.

Istina je, doduše, da je Jedan deo prave narodne elite, nesamo u Beogradu već i u celoj zemlji, pao u pasivnost, ili je tek delomično alttivan, dok se drugi deo duhovno približio onima koji su primarno gladni, prihvativši komunističke doktrine o uredjenju društva i države, jer kao da ne može da vidi drugog izlaza da se društveno zlo uništi i da dodje do boljeg i novog života, Mi ovo smatramo zabludom, iako moramo priznati da ovu elitu visoko cenimo, nalazeći medju njima ljude visoke duhovne kulture i morala. Njihov idealizam i požrtvovanje za ideju vredni sti divljenja, Ali su oni, po našem mišljenju, u velikoj zabludi: oni ne vide, da kad bi uzda popustila te kad bi primarno-gladni preuzeli vlast u svoje ruke, da bi srušili nesamo sekundarce već i najvišu elitu i celu državnu organizaciju, a da bi iz njihovih redova izbili na površinu mnogobrojni novi i još strašniji sekundarci; oni ne vide, da nije pri-

288