Nova Evropa
vreme i ta njegova solidna ekonomska baza počela je da se ruši, nešto pod udarom privredne krize a nešto i usled neorganizovanosti njeđova proizvodno-poljoprivrednog sistema. I svakog časa postaje jasnije, da se mora uskoro zaustaviti opadanje njegova privrednog stanja, i sa socijalnog i sa nacijonalnog stanovišta. Na koji način?
Predratni nacijonalizam potakao je, medju ostalim, i oršanizovanje nacijonalnog kapitala. Ova se pojava nije ni posle Rata izmenila. I ta vrsta organizovanih kapitala ostala je do danas pratiocem narodnih manjina. Nešto iz obazrivosti i nepoverenja, a nešto radi propagande, nacijonalne manjine su u svim demokratskim državama stale prikupljati ı organizovati svoje kapitale, nalazeći u tome podrške i simpatije ı van državnih granica. I Jugosloveni u sastavu Austrougarske Monarhije imali su svoj nacijonalni kapital, koji je — koncentrisan — bio više aktivan i njeđov promet intenzivniji. Ali, nakon pobede u Ratu, on je prestao biti asimilatorski, i dobija karakter dekoncentracije, Nasuprot njemu koncentrišu se sada kapitali nacijonalnih manjin4 u našoj državi, i oni su sad mnošo aktivniji. Zatim, industrijski napredak nakon Rata u ovim krajevima uticao je na uvlačenje stranog kapitala, kome su se pružali dobri izgledi za wnovčenje; a ovaj strani kapital ulazio je uglavnom preko nejugoslovenskog elementa. Sve ovo doprinelo je da su privredne snage, merene kapitalom, bile mobilnije kod manjinskoš stanovništva, tako da je nacijonalni elemenat u privrednom pogledu postao faktorom drugog ali trećeSć reda, dok je finansijska situacija bila u rukama nenacijonalnog stanovništva. Posledice ovakova finansijskog stanja najače Je osetilo na sebi macijonalno stanovništvo na selu, Zemljoradnik, koji je pod uticajem poljoprivredne konjunkture prišao bio intenzivnijoj privredi, obraćao se za kredite, a novac za kamate i troškove nije mu mogla doneti zemljišna renta, usled беба se on sa pojavom svetske privredne krize našao u stanju prezaduženosti. Ništa bolje nisu prošli ni trgovci i zanatlije, samo što su njih iste posledice stigle malo docnije. Da su nacijonalni kapitali bili bolje organizovani, oni ne bi dozvolili da krediti uzmu zelenaški karakter. Tu, možda, još uvek nije sasvim dockan da se nešto pokuša i postigne.
Ali, u svakom slučaju, ponajefikasniji put i način za orBanizovanje nacijonalnogš kapitala i прћоуе шове и рпугедnom napretku našeg stanovništva jeste zadružni oblik privrede, koji bi jedini bio u stanju da zameni dosadašnji kapitalistički sistem, Nacijonalno zadrugarstvo, koje je i dosada učinilo nacijonalnoj stvari velikih usluga, ima u sebi sve uslove za pravilno oršanizovanje i funkcijonisanje, te i za pravilno shvaćenu primenu nacijonalne misije. Zadružni kapital je najsolidniji i najidealniji oblik s pomoću kojeg bi naš nacijonalni elemenat
294