Nova Evropa

Иван Тургењев и Русија, 1

Тургењев је имао огромна утицаја, и играо је знатну улогу, у пропаговању руске књижевности на Западу. Он је био један од првих руских писаца с којима се Европа упознала, а разлог је тому и у карактеру његова талента и стварања, и у спољњим чињеницама његова живота. Он је добар део свог живота провео у иноземству, где се кретао у најбољим друштвеним и литерарним круговима. Међу његове пријатеље и штоватеље можемо убројати Емила Золу, Густава Флобера, браћу Гонкур, А. Додеа, Т. Готијеа, Хиполита Тена, Ренана, и многе друге, који су га веома високо ценили. На међународном литерарном конгресу у Паризу (1878), којем је председавао Виктор Иго (Ниво), замеником председника изабран је Тургењев, и он је тада одржао свој чувени говор о руској књижевности у којем је Лава Толстоја назвао »великим писцем земље руске«.

У Тургењева није било оне спољашње егзотичности, која је задњих година била главном привлачном ознаком руске уметности за иноземне посматраче; он је привлачио на себе пажњу и био близак и разумљив Европи својим општечовечанским особинама, правим и дубоким европејизмом, који се показивао несамо у повезаности са западном културом (као човека и писца) већ и у стваралачкој суштини. А ипак је притом био прави нацијоналан руски писац, који је сјајно и изразито испољавао најкарактеристичније црте и руског човека и руског стварања. »Русизам« и »европејизам« удружили су се у њему у сликовиту и оригиналну целину. Он уосталом Русију није ни противстављао Европи, а у својој личности — и као човек и као писац — давао је њихову синтезу. Он је знао и ценио западну културу, али му је европски рацијонализам био сасвим туђ. Сивокоси романтичар, пун надахнућа и маште, дубоким је коренима био урастао у руску груду, хранио се њеним соковима и живео њеним духом. С руском етиком (љубав према пониженим и увређеним) везивао је западно-европску естетику (јединство тона и избегавање оштрог контрастирања боја у идејама и карактерима). Својим погледима на свет, мислима-водиљама, општим духом свога стварања, он је типичан руски писац; али је са осећањем форме, у разумевању њезина значења, и у погледу знатног техничког знања припадао Западу. Прозирна лакоћа техничке конструкције његових дела, која потиче из Европе, јасно се разликује од гломазне незграпности и елементарне величанствености дела његових великих руских савременика, — Толстоја, и нарочито Достојевскога. У

443