Nova Evropa

бардовању са ратних бродова, опколе га усташе, и да му није Вагнер ускоро послао помоћ тешко да би се спасао. Док је готово цела војска била ангажована у Кривошијама, дигну се на оружје Грбљани и заузму тврђавицу Стањевић, а одатле један део грбаљских усташа удари на Будву и опседне је, а други део крене да заузме тврђаве Горажду и Св. Тројицу, али их у овом наступу заустави један пук војске под мајором Пителом. После ових догађаја, у Боки и целој Јужној Далмацији би проглашено опсадно стање, а 25. октобра отпоче у Котору да ради преки суд, који осуди и погуби на вешалима три Чучковића из Рисна, затим Тома Бороту из Грбља, а рисанског начелника Јова Јовановића, једног од најугледнијих и најбогатијих људи у Далмацији, затворише и предадоше преком, а затим цивилном, суду. Осим тога извршено је још много хапшења по Боки и Јужној Далмацији.

Неуспех у Кривошијама и пад тврђаве Стањевић одјекнуо је широм целе Европе, па су се све ове недаће у Бечу приписивале неспособности Вагнера; стога, на предлог рат“ ног министра Гискре, Цар потпише наредбу којом се врховно заповедништво над војском у Боки и неограничена власт за угушење устанка предаје генералу грофу Ауерспергу. О овоме је одмах телеграфски извештен Вагнер. Међутим, пошто су у Боку стигла нова појачања, да би се рехабилитовао, пре него што ће предати команду Ауерспергу, Вагнер покуша ратну срећу и по други пут. С великом војском, под командом генерала Дормуса, пуковника Јовановића и Симића, Фишера, и других, 25. октобра отпоче наступање уз Гребен и увече истога дана цела војска стиже на Црквице; ту се војска прикупила и преко ноћи одморила, а сутрадан ујутро наређено је даље наступање, и тога дана (26. октобра) одиграла се велика битка у Дворничком Ждријелу. С обе стране били су се ушанчили усташе, под командом Милана Радојевића, кнеза и војводе, и кнежева и народних првака, Петра Самарџића, Ђура Радуловића, Ђука Самарџића, Илије Одаловића, Тодора Лазовића, и Филипа Суботића. 26. октобра ујутро отпочела је јака топовска паљба на усташе, а затим је у густим редовима почела да наступа пешадија. Борба је била дуга и упорна, и више покушаја Аустријанаца да се пробију кроз теснац пропало је са великим губицима; тек заузимањем и пожртвовношћу пуковника (касније генерала и намесника Далмације) Јовановића, који је том приликом тешко рањен у ногу, успело је једном делу војске да се пробије кроз теснац и да уђе у Драгаљско Поље. Али овај одред остаде отсечен у пољу покривеном маглом, а усташе пресе коше даље продирање кроз теснац. Одред војске са мазгама натовареним храном, који се пробио био кроз теснац, однесе

110