Nova Evropa

бра). Сутрадан (24. октобра) одржана је народна скупштина на Драгаљу и ту је огромном већином решено да се не попусти. И одиста, 27. октобра не предстадоше регрутној комисији у Рисан ни Кривошијани ни Убљани. Аустрија, сећајући се добро 1869 године, није имала воље да у ово доба године ратује, те стога крене 6. новембра из Котора православни Владика, у намери да наговори Кривошијане да се покоре; али га сутрадан, на Леденицама, дочекају наоружани сељаци и врате у Рисан.

Знајући да их чека нова »штрафекспедиција«, док за Аустрију наступи повољније време, Кривошијани овога пута сами изазваше оружани сукоб са једном жандармеријском патролом више Каменога (29. децембра 1881), у којем погибоше свих пет жандара (колико их је било у патроли). Нови далматински намесник, фелдмаршаллајтнант барон Стеван Јовановић, повнат нам из првог устанка, сазнавши за погибију жандара, одмах пожури у Беч, одакле би послат генерал Чикош да га замењује; овај дође у Херцеговину и преузе команду над трупама у Јужној Далмацији, с упутствима да се до пролећа не ангажује у веће војне операције. Но како су усташе све чешће наваљивали, а у међувремену се вратио у Боку и намесник Јовановић, почетком фебруара наређено је генералмајору Винтерхалтеру, да наступи с војском и заузме висораван Леденица и ланац до изнад Ораховца. У овом наступању од 9. фебруара 1882 учествовао је, тада генералштабни капетан, и Франц Конрад фон Хецендорф. Велика војска са четири стране, уз непрекидно бомбардовање с ратних бродова, успела је да, од јутра до у вече, запоседне споменуте позиције, на линији Леденице—Убалац—СтепенКљавићи— Веље Село, на којој се је имала задржати до повољнијег времена, док се главни део устаника налазио у Звечави, Црквицама, и Драгаљу, под вођством кнеза Петра Самарџића, Трипка Вукаловића, и Ника Одаловића. Међу усташама налазила су се и три омладинца из которске гимназије: Љуба Јовановић, каснији министар, Рађеновић, и Живаљевић. Главно наступање почело је 7. марта, са трупама 44. и 47. дивизије, у десет колона, од којих су прве три наступале из Херцеговине са Граба, Врбања, и Крушевица, друге три изнад Херцегновога, седма из Мориња, осма из Рисна, девета с Леденица, и десета с Убоца. Пред оволиком силом, опкољени са свих страна од Ораховца, преко Рисна и Херцегновога, па дуж читаве херцеговачке границе, природно је да се усташе нису могли држати, иако су често и на више места давали необично јаког отпора. Један од најачих окршаја био је код Штреканице, који је почео 9. марта у десет сати пре подне и трајао до четири сата после подне, којом приликом је погинуо мајор Рукавина, командант колоне левог крила

114