Nova Evropa
li
робног краја — гдје се је збиља, како лијепо рече наш Љубиша, природа играла кад је своје чудесно дјело на махове стварала, — носе собом у далеки завичај најбољу и најљепшу успомену. Кад путник из Тиватског Залива уђе у Вериге, пуцају му пред очи опет два залива, један на лијеву: Рисански, а други на десну: Которски; а међу њима кочи се Пераст, испред којега се у мору зрцају као два бисера: умјетни оточић Блажене Госпе од Шкрпјела, на гласу светиште, гдје од памтивијека побожни наш народ прилаже своје богате завјете, и наравни оточић Св. Ђурђа, гдје су некад фратри Бенедиктинци глагољали.
У унутрашњем которском дијелу Залива, у дуљини од 7.5 километара, са лицем према југозападу, пружа се бујном обалом мјесто Доброта, међу два природна овећа«потока: Звироњак, који ју дијели од Котора, и Љута, који ју дијели од села Ораховца. Положај Доброте веома је романтичан и пријазан.
Доброта се спомиње од старине. По пучкој предаји звала се је у старо вријеме »Међуријечје«, а стари латински писци називљу је »Ошсо« и »РОшеа«, пак »Рађгавши«, »Рађгађа«. Доброта је била веома угодно мјесто ладања најприје рисанској, пак которској господи. Налазе се трагови водовода, плочници од мозајика, и стари гробови! Као и остали приморски Бокељи, Доброћани нијесу имали него море и пространи туђи свијет пред собом, па су зарађивали себи кору круха поморством и трговином. Главно је занимање Доброте било поморство. Доброћани су са својим бродовима преважали трговину; извозили су домаће плодине и обрт на главна тржишта Јадранскога, Средоземнога и Црнога Мора, а увозили су онамошње плодине у наше крајеве. Ту трговину они су обично водили на свој рачун, а не на рачун туђих, иностраних трговаца. Они су куповали уз готов новац и продавали су за готов новац, а каткада, кад није било готова новца, уз замјену. Доброћанин власник брода и капетан истодобно, био је обично и трговац. Један од највећих помораца-трговаца у Доброти, и уопће у Боки, у нашем цвату, у ХУШ вијеку, био је капетан Паво Ђуров Каменаровић (рођен у Доброти 1696, а преминуо 1787). Да им боље успијевају трговачки послови, веће трговачке куће у Доброти имале су своје филијале по већим градовима, које су им помагале водити трговину и заступале су интересе куће матице; тако напримјер куће Ивановић, Каменаровић, Милошевић, Радоничић, и Трипковић, имале су своје трговачке подружнице у Млецима, а куће Ивановић и Трипковић још и у Драчу. Ови бродови: поморство и трговина, доносили су у Доброту благо и богатство из страног, далеког свијета. Докази су тога богатства лијепе куће и па-
134