Nova Evropa

tike, o odnosu Čeha i Nemaca, i slične. Naprotiv, pravnik prof. Emil Svoboda, u svojim mnogim knjigama, Sledajući odviše odozgo, hoće da idealistički reformiše život i priklanja se mistici Orijenta. Konačno prof. Mareš, s gledišta patrijotskog, traži ideal češke kulture, Tu komplikovanost života, bez obzira na dnevna pitanja, hoće Emanuel Halupni (Chalupn+y) da — sa stanovišta Odista Konta — klasifikuje u sistemu svoje socijologije. Prof. L A, Bl4ha hoće opet, u smisla Masarikova etizma, da humanizuje brutalni i malo kulturni život. Analogni elizam, koji se upire o noetički kriticizam, zastupa prof, J. B. Kozak, A svi oni živo učestvuju u javnom kulturno-političkom životu, Mladi filozof J, L. Fišer hoće da, u ničeovskom stilu, popravi mehanizovani Život i svet dinamizmom i Sotskom izgradnjom etičkih vrednosti. Napokon, Tomaš Trnka, pisac ovih redaka, pokušava da izgradi zaokružen antropološko-lilozoiski sistem, nalazeći u paradoksalnom etičkom samoocenjivanju smisao i osnovu čovečjeg života, cele kulture, sveta, i samoga Boga. Uz to, kao na pomoćnu metodu, sistematski upozorava na nove tipološke i karakterološke smerove u savremenoj svetskoj filozoliji. Tako smo došli do današnje češke filozofije, Naveli smo kako su na filozofiju uticali postepeno prirodne nauke, tehnički razvoj, umetnost, verske temdencije. Nedavno su pritekle u pomoć filozofiji one mauke kojima je predmet direktno čovek, te koje imaju priliku da dublje zavire u njegove skrivene tajne: to su naročito psihijatrijai kriminologija, Medicmna је već od Galovih i Lombrozovih vremena pokušavala, ali tek u naše vreme s planom i dublje, da ustanovi in dividualnu strulturu ljudi abnormalnih i zdravih, prema kojoj se ljudi uzajamno fipski razlikuju. Ovde samo spominjemo ispitivače u tom pravcu: Karusa, Krečmera, Jenša (Jaensch), Jaspersa, Klagera, Princhorna,i druge. To isto, dakako sa svoda uskog seksualnos gledišta, pokušavaju ps ihoamaliza i Adlerova individualistička škola, Ako hoćemo da govorimo o još novijoj filozofskoj struji u češkoj filozofiji, onda je tu smer tipološki i karakterološki, koji u oblasti estetike ima pristalicu u prot. Ot. Fišeru i prof. Jos, Bartošu, a sa Sleđišta lekarskog budi mteres naših mladih psihijatara (Fr. Kafke, Vondračka, i dr.), Prof, L. A, Blaha takodje inklinira ka tipologiji, Za otkrićem ljudske individualnosti ide i psihotehnika i mpsihognostika,mna kojoj empirijski živo rade psiholozi Vanja, Forstetr, i Šeraciki (бегаскуј. Stanje i razvoj jednog dela filozofije zavisi i od toga kakva зе filozožija predaje na univerzitetima. Većina spomenutih filozofA su i učitelji na univerzitetima, pa medju profesorima filozolije na češkoslovačkim sveučilištima treba još spomenuti: istoričare filozofe Kr4la i Tvrdosa. Medju talentovane i ploАпе редабобе 1 раћојобе treba uvrstiti, рогед зфагоба istoričara

212