Nova Evropa

поезије. Тек када упознамо право лице стварности, можемо приступити бољој организацији народног живота, — учио је Масарик. А бољи народни живот створиће људи реални, радини, и морални, који су свесни дисхармоније у социјалној конституцији свега и хоће да је одстране промишљеним друштвеним реформама. Масарик је, као добар познавалац великих руских реалиста, тражио и од књижевности да погледа у очи истини и да продре у душу народа, да даде социјолошку и психолошку анализу друштва и, у првом реду, његових моралних покретача. Под утицајем тих и тако јасно формулисаних принципа, чешка приповетка и чешки роман враћају се народу и његову животу, и док једни — као Карел В. Раис и Алојс Мрштик — настављају и новом социјалном стварношћу надопуњују дело Б. Њемцове, други — као Тереза Новакова и, нарочито, Јозеф Холечек, — улазе у опширне и суптилне анализе моралних и социјалних наслага у души чешкога човека у коме још живи верска традиција Реформације. Јозеф Холечек (1853—1929), најизразитији, највећи, и уједно последњи чешки словенофил, својим плодним књижевним и публицистичким делом представља извесну словенску протутежу космополитизму Врхлицкога и Зејера. Холечек је писац велике кронике југо-чешког села »Наши«. Поред Рејмонтових чувених »Сељака«, то је најопсежнији роман из сеоског живота у светској књижевности. Холечек је, кроз филозофију руског словенофилства, »хришћанства« Хелчицскога и »чојства« Марка Миљанова, дао психологију и социјологију сељака свога роднога краја и изнео корене верске традиције у њему. Сав Холечков интерес заузели су Словени, а највећи део тога интереса, мерећи по његову књижевном делу, Југословени. Учесник у Херцеговачком Устанку, он је написао неколико књига црногорских приповедака, превео велик део југословенске народне поезије, опевао у великом епосу живот чувеног српског потурчењака, паше Соколовића, описао свој боравак међу Југословенима у неколико путописа, бранио интересе Срба у Босни и Херцеговини, итд.. Многи су чешки писци познавали Југословене, али ниједан их није ни тако дубоко упознао ни тако искрено волео као Јозеф Холечек. -

Чешки натурализ ам, који даје каткада сухо-описну а каткада дубоко интелектуалну анализу средине и идеја које је крећу, има неколико јаких представника. Међу њима највише свеже и сирове поезије даје Виљем Мрштик, аутор популарног љубавног романа »Мајска прича« и народне драме »Мариша«. Врхунац чешког натурализма представља К. М. Чапек Ход (1860—1927), дубок познавалац свих слојева друштва, даровит посматрач, са јасним склоностима

219