Nova Evropa

Јаковљевић га је опоменуо да иду, после чега су пошли у варош, где су се састали с учитељицом Зорком Протић. Чабриновић је био у Зворнику и сутрадан: ручао је у гостионици Фолнер, и био у друштву опћинског бележника Дакића и чиновника Земаљске Банке Бошка Тешића (извештај Раздела Финансијске Страже у Зворнику, бр. 25 тајно од 11. јула 1914). Из даљњег извештаја Жандармеријске Станице у Звор_нику види се, да се је Чабриновић пред полазак из Зворника удружио са неким пекарским помоћником Копецким из Бијељине, и да су обојица постали сумњиви и самом полицијском команданту у Зворнику Ивану Вучетићу, коме су рекли да путују у Сарајево пешке, преко Власенице. У целом том извештају најважнији је пасус који овде дословно наводимо:

„Котарски жандармеријски вахтмајстор Бергер ави: зирао је, по налогу г, котарског предстојника дра. Сигисмунда Бергера, жандармеријску станицу у Власеници 1, јуна о предстојећем проласку обојице, с молбом да она даље обавести следећу жандармеријску станицу о њихову даљњем путовању,"

Из свега овог се види, да су надлежне власти пропустиле да поступе по наређењу Земаљске Владе у Сарајеву од 27. маја 1914, које им је упућено из Тузле 30. маја; све да је ово наређење стигло и један дан касније, још увек је било времена да се сумњиви путници подвргну строгој контроли и утврђивању идентитета. То је било потребно већ и из разлога, што иноземне путнице нису биле тада снабдевене фотографијом, а лични се опис Трифка Грабежа никако није могао слагати с описом Чабриновића. Како се је установило током процеса против атентатора, аустроугарске власти не би можда имале великих тешкоћа да открију заверу, да је поступљено онако како је требало да буде. Да је вођен веома слаб или никакав надзор, види се из чињенице, да је Чабриновић пуна три дана слободно шетао по Тузли, посећивао кинематографе, дружио се са ђацима, па чак седео у хотелу Пајка Марковића с једним аустријским агентом из Сарајева, Вилом, који је гонио у Зворник ђака Крсту Марића (акт Окружног Суда у Сарајеву, бр. 4133 к Г. П., 94314 од 19. јула 1914).

Чабриновић је био допутовао у Тузлу са путницом Трифка Грабежа, који је непуне две године раније био ђак тузланске гимназије, из које је истеран 1912 зато што је јавно ошамарио професора Трухелку (ради чега је сам заменик шефа Земаљске Владе у Сарајеву, Рохоњи, тражио од полицијских власти у Тузли, да протерају Грабежа). То је учињено пошто је Грабеж одлежао седам дана затвора. А сад власник хотела Пајко Марковић пријављује Чабриновића под

273