Nova Evropa

Kritičkim promatranjem ljudi i dogadjaja ubrzava se razvoj unutrašnjeg života kod pojedinaca, Taj razvoj znači njihovo samooslobadjanje, a ovo se obelodanjuje u istrajnnom suzbijanju zla i hrabrom borenju za istinu i pravičnost. Osnovi našeg razumevanja drugih i socijalnog osećanja jesu uživljavanje u njihov duševni život i kritičko zaključivanje o njemu na osnovu analogija sa našim, A ti procesi su uspešni onda ako smo našli sebe, ako nam je razvijen unutrašnji život, Ali to ne znači da treba utonuti u sentimentalna promatranja, uobičajena melanbolična saopštavanja vlastitih doživljaja, preživela uobličavanja ličnih nevolja, O razvijenosti unutrašnjeg života tu ne može biti reči, jer takvo bavljenje sobom izraz je ne humaniteta no sebičnosti, ono je uzrok duhovnog zastoja, ne pobudjuje čoveka na borbu protiv zla: om nije u stanju da zamisli tudje patnje, ne uzbudjuje ga nepravičnost u društvu, brine se samo o sebi, Kada se kritički rasmotre i sravne serije iskaza samo nekoliko mladića koji su se tri godine vežbali u pismenim samoiskazima, i uporede sa rezultatima ispitivačeva posmatranja njihova ponašanja, utvrdiće se da se njihov uinutrašnji život razvijao uprkos raznovrsnim smetnjama, osobito uticajima sentimentalne literature, Još uvek je rasprostranjeno pogrešno shvatanje unutrašnjeg života kao konvencijonalnog opisivanja emocijonalnih ı intelektualnih doživljaja koje ubija voljnu delatnost. (Mnogi su nesrećni samo zato što su usvojili to shvatanje i odbacili samoanalizu. A da su odvajali dovoljno vremena i za samoispitivanje, ne bi doživeli tolike patnje zbog бгебака Које su počinili, Tragika mnogih je u tome, što se drže učenja O nepromenljivosti karaktera.) Onima koji zastupaju pogrešno shvatanje unutrašnjeg života godi tvrdjenje, da se procesom samopromatranja prekida i ugušuje tok stvaralačkog dožvljavanja i odstranjuje pažnja od socijamoetičke alttivnosti, Oni ne znaju da bavljenje unutrašnjim životom može imati etički smer i biti izvor podsticaja na socijalnu delamost, U tome slučaju ono je bitni uslov za postignuće sreće, Kritičkim sudjenjem o vlastitim postupcima i doživljajima, o svome položaju i o odgovornosti u društvu, i o socijalnim zadacima, čovek produbljuje svoje gledanje na realnost, stav prema sebi i drugima, lusavršava svoju ličnost, Saznanja koja stiče o sopstvenom duševnom životu, Jesu озпоу пјебоуа uspešnog ispitivanja i prikazivanja psiholofije drugih, To proučavanje olakšava mu rad na unapredjenju zajednice, Koren prave socijalnoetičke delatnosti jeste u produbljenu unutrašnjem životu upravljenu na etičke principe. Protiv zla u društvu i faktora koji doprinose održamju i snaženju nepravičnosti i laži energično se bori čovek sa dua snagom, koja se pojačava negovanjem ипштабпјеб života,

Dr, Slobodan Popouvuić.

187