Nova Evropa

неред... .« Међутим је сам Др. Смодлака, који је на наш први чланак реагирао својим чланком »Смодлакина политика, ићЋурчинова биједа« (у »Ново Доба« од 4. априла) и једном »Исправком« по Закону о Штампи, изазвао већ један део овог нашег објашњења (у виду коментара на његову »Исправку«, види »Нову Европу« од 26. јуна), па ћемо утолико краћи моћи бити овога пута. Али не можемо пропустити а да, пре него што пређемо на закључке о овом случају, не изнесемо укратко како су се — на политичке успомене и снове некадашњег вође, и нарочито на његова открића о свом и својих сарадника имовном стању и пословном држању, — одазвали остали бедници, које је он, својом ванредном полемичком вештином, једног по једног, и без икакова повода с њихове стране, извлачио из заборава, уколико су још живи, ударајући им пред јавношћу жиг издајства или неспособности и смешности на чело, те освежавајући њихова недела а своја веледела.

У исто доба кад и Мештровић са својом завршном речју (16. фебруара, у »Јадранском Дневнику«), јавио се с одговором Др. Иво Тартаља, истичући да је изазван, јер да никад није написао »ниједне неповољне или слабе ријечи о Дру. Смодлаки«, и да му никада није учинио ништа зла, а поименце да у овој садашњој полемици није учествовао ни са једном једином речју. Под натписом: »Једнажртва мегаломаније«, Др. Тартаља настоји показати, да »Др: Смодлака трпи од рођења на мегаломанији, а од објављења Свјетскога Рата и на манији прогањања... Он не може да продре у туђу душу, и не може стварно и објективно да суди о својим и туђим дјелима, већ просуђује људе по себи и по ономе што је сам проживио, осјетио, замислио, и учинио у минулим годинама.« И онда износи укратко политичку прошлост Дра. Смодлаке и мене кроз које је он пролазио, од жестоког праваша у Далматинском Сабору и сукоба са Дром. Трумбићем, до Пашићева поклисара након Загребачког Конгреса и до садашњих визија улажења у владу — ако га дебото за то воља дође... Стално, после сукоба са друговима и напуштања једномишљеника, он би паузирао пар година и враћао се својој адвокатури, да онда опет искрсне на другој страни, увек као »вођа«, те да упрегне друге, млађе људе, да раде за његову славу и величину, док се и с њима не завади и поново не повуче, разочаран или због болести, на »неполитичке« положаје са добрим платама и обилним тантијемама. Прелазећи на приговоре о имовном стању (»милијонери са сплитске Ривијере«), Др. Тартаља износи чињенице и околности којима доказује, да »Др. Смодлака воли страховито новац, па му се мисао о њему намеће

208

а