Nova Evropa
Treba priznati da je ovaj završetak, po svojoj snazi, dostojam čitavog ima, Slično, u komadu »Na zapadu ništa novo« nailazimo ma jednu dosta dugu scenu bez radnje: jedino karakterističan nameštaj jedne sobe bez ikakog života; na takvoj pozadini čuju se glasovi ljubavnog para, koji se nalazi neg6de u jednom kutu sobe, Scena ne deluje nipošto nespretno, ili banalno, naprotiv ostavlja dubok dojam, Dramski komad je mnošo teže Нипоман; пјеба treba tek preraditi, mače dobijamo na platnu nemoguće »filmovano Rkazalište«. Napomena, da film zahteva »tempo« u radnji, ne objašnjava ništa; malo pre smo videli, da film podnosi bez štete i nevolje i odulje mirne scene, Kazališna dluma je neprikladna za film, budući da se filmska struktura više slaže sa štampanim delom nego sa kazališnim. Bilo je pokuбаја, та угете stanke u ozbiljnim komadima davati filmske scene na istu temu, ali je film izgledao kao zalutao nekud, neuverljiv, i samo je smetao. Kod predstavljanja naporedo sa nafturalističkim teatrom, film dubi potrebni intimitet. Medjutim, taj intimitet poseduje knjiga. U tome i jeste njihova sličnost: film je živa knjiga! Mogu li se zamisliti i ostali književni rodovi, osim romana ili novele, u filmu? — Odgovaramo na to pozitivno. Jer i dosadašnje filmske drame nisu drušo do romani, »Žurnali« su kronike, reportaže, »kulturni« filmovi — mputopisi, »šala« — humoristički feljton, i t, d.. Znanstveni filmovi su, u stvari, filmska naučna proza. 1 tendenca izgona filmskih natpisa osniva se na zabludi i oponašamju кагана,
Postoji mišljenje, da se novinska reportaža razlikuje od filmske reportaže, zato što tobože novinar može materijal obraditi tako da postigne već unapred odredjem dojam, dok tonfilmski žurnali iznose samo faktične činjenice, samo goli život. Ne znamo po čemu se daje zaključiti, da se kod filma ne može »postići već unapred odredjen dojam«, kad tonfilmska reportaža nije radio-prenos ni televizija. Poznato je, da je kod filma moduće tendencijozno birati motive, pratiti prave snimke »izmišljenim« tonom, tendencijozno ikratiti i slagati scene; pa i sam, pogled na fotografiju kao na objektivnu sredinu je netačan: po
sunčanom vremenu je moguće dobiti kišu, po danu — moć sa i tamnim nebom, po noći — sa reflektorima — dan, po kiši lepo vreme, po madli — prozirne vidike, po suncu — london-
sku maglu {mrežica i pritisak plavog svetla), i t. d.. Upotrebom naročitih sočiva i kombinacijom svetla, od ružna lica moguće je napraviti lepo ili od lepa ružno. Čovek Кој leži u perspektivi i sa nogama napred imaće te noge velike, a upotrebom kratko- | žarišnih objektiva moguće je taj efekat doterati do fenomena, Kod prolaska kakvog odličnika, recimo, moguće je snimili na prvom planu samo policijski kordon, a samog odličnika u minijaturi, Dakle i filmska se reportaža bazira na istim principima kao поука, | |
250
| | . | | | i | ~