Nova Evropa

пликација« у своме рађању и у свом дјетињству; свака је била хомогена барем у погледу нације, или барем у погледу вјере, а ако нити то, онда барем у погледу културе. Код нас нема хомогености ни у једном од тих елемената, који су одлучни фактори при стварању менталитета народа вољног да ствара једну државу.

Код нас треба тек стварати јединствени менталитет толико потребан за успјешно стварање државе и њезино одржање. У том је наш јад, наш проблем, да морамо створити и саму подлогу на коју ћемо поставити фундаменат читаве зграде. Ту се намећу три главна актуелна проблема наше унутарње политике, т. ј. унутрашњег уређења државе, из саме природе ствари; к тому долази четврти због опћих свјетских прилика, те пети због поратне кризе морала.

1) Како да се ријеши наше племенско питање, заправо т. зв. »хрватско питање«»

2) Како да се ријеши вјерско питањег

3) Како да се ријеши питање стварања јединствене културе»

4) Како да се ријеши, специјално у нашој држави, привредно питање (одстрањење привредне кризе)»

5) Како да се уведе поштена управа»

2 Ба који начин треба приступити рјешавању тих проблема»

Први проблем: како да се ријеши племенско или т. зв. »хрватско питање«, — немогуће је ријешити, ако се полази с гледишта да Хрвати као племе (или ако се хоће — као »народ«) имају неке нарочите за јединство државе погибељне захтјеве, о којима се већ од постанка ове државе дебатира да ли се могу или не могу остварити у јединственој југословенској држави. Тај проблем је страшан и готово нерјешив, ако се предузме рјешавање на страначкој бази, од стране Народне Скупштине састављене на партајском систему.

Напротив, проблем ће сам по себи отпасти, ако се држава уреди тако да ће се сваки Хрват, не као Хрват него као припадник и грађанин ове државе, у њој осјећати равноправним, т. ј. ако буде осјећао да су његови животни интереси у тој држави поштивани и заштићени. А будући да претежни дио Хрвата сачињава хрватско сељаштво, очито је да ће се то постићи, ако у тој држави буду добро и једнакоправно заштићени интереси сваког хрватског сељака и његова господарства у истој мјери као и интереси сваког српског и словеначког сељака и сељачког господарства. Ти ће интереси бити заштићени, ако се одмах приступи ства“ рању у првом реду пољопривредних или земљорадничких комора, а по том опћег привредног — не само савјета него

326