Nova Evropa

Питања наше унутрашње политике,

Настављајући нашу анкету о питањима наше унутрашње политике, доносимо у овом броју других пет одговора, и то: 1) од нашег претплатника и истомишљеника (потписника Загребачког Меморандума) Дра. Ива Спевца; 2) 4) и 5) од наших сталних сарадника и чланова Радног Кола »Нове Европе«: Дра. Р. Митковића, доцента на Универзитету у Женеви, Вес. М. Вукићевића, судије, и Дра. И. Белина, и 3) од нашег претплатника Дра. Д. Томца, адвоката у Загребу. Примили смо још неколико одговора, које ћемо објавити у идућим бројевима »Нове Европе«. А имамо и обећања са више страна, међу којима: од Г. Дра. В. Мачека, председника бивше Хрватске Сељачке Странке, од Г. Љубе Давидовића, председника бивше Демократске Странке, од Г. Јаше Продановића, председника бивше Републиканске Странке, и од других наших угледних политичара и јавних радника.

МТ. Прошлост нам показује путеве за будућност.

Имамо много актуелних проблема, нарочито економске природе; али, као политички проблем, стоји у првом реду питање децентрализације и — с тим у вези преуређивања и усавршавања државне управе. Да бисмо све моменте могли добро уочити, треба мало да загледамо у прошлост, па да научимо нешто за будућност.

Сјетимо се, колико је зле крви проузроковала лоша, немарна, а често и злонамјерна, управа у блиској прошлости. Сјетимо се партизанства некојих великих странака, — прогона и телеграфских премјештења чиновника, професора, и учитеља; затим аграрне реформе, која кроз петнаест година готово и није познала власнике као правне субјекте и за све то вријеме није доспјела да ријеши одштетно питање; даље, пореске неједнакости и — након изједначења — неједнаког примјењивања законских прописа; надаље, неуредности са репарацијским добавама, неједнакости у кредитима код државних установа, неједнакости у инвестицијама, лакомислености — ако не и што горе — при склапању државних уговора, фаворизирања појединаца код царинских стопа на штету цјелине, неправилности код провађања скупштинских избора, итд. итд.. Сјетимо се, напокон, на какве се је људе често — баш у »пречанским« крајевима — ослањала власт, или их барем употребљавала као своје унутарње »експерте«. Често су то били људи познати још од прије Рата као анацијонални, бескарактерни, и најшареније прошлости, али су знали добро послужити новим властодршцима. ...

318

_-—-