Nova Evropa

praktičkih problem4 i krhaju preko kolena najkrupnija teorijska pitanja iz nauke o jeziku i pravopisu: poglavlje o imenima... I sve u ime nacijonalizma, iako ovaj — dobro shvaćen — počiva poglavito na poštovanju i čuvanju fradicije i porekla, Da nije žalosno, teško da bi se našlo zahvalnije teme za satiru i izvodjenje smešnih i apsurdnih zaključaka {duhoviti »Ošišani jež« Je već i prihvatio ovu temu i obradjuje je s uspehom!). Ali, i bez obzira na nacijonalne i kulturne razloge, kolika se zbrka s praktičnog gledišta stvara ovim prekrštavanjem i menjanjem imena! Uostalom, vidimo da su se nesamo pučanstvo i gradska zastupstva pogodjenih mest4 digli protivu ovake preterane administrativne revnosti, nedo se i naša šira javnost jednodušno opredeljuje protivu ovakog deplasiranos lokalnos patrijotizma. »Glas Matice Srpske« je medju prvima protestovao u ime Vojvodine, pa ni radikalski »Dan« G. Dake Popovića ne može da se oduševi za ovako shvatanje nacijonalizma od strane nekih ekstremističkih omladinskih krušova u Vojvodini i njihovih protektora u Banskoj Upravi. Tu nedavno čitali smo čak u jednom splitskom dnevniku nekoliko trezvenih »refleksija u vezi sa menjanjem imena gradova«, pod glavnim naslovom: »Čuvajmo narodnu fradiciju«, Sde autor s pravom iskazuje bojazan, da »sutra može doći na red Split, Korčula, Trogir, Hvar, Omiš i t. d.«, te da bi »svi ti gradovi, iz jednakih razlo64, morali da napuste svoje staro ime, koje je kroz stoleća ušlo u krv i dušu naroda, i morali da ća zamene sa novim; a posledica toda će biti, da će nastati strahovita zbrka, da nećemo više znati kako se zovemo, gde smo se rodili, sde živimo ...«

Držimo dakle, da će već sama naša široka javnost, na usta svojih intelektualaca i dnevne štampe znati da se odhrve ovoj iznenadnoj navali novih apostola i krstitelja; a nadamo se, da će joj viša državna vlast priteći u pomoć te obuzdati preteranu revnost onih javnih orgdan4 koji izlaze iz okvira svoje kompetencije i svoje inteligencije. Ali nas zabrinjuje, što ova zaraza pokrštavanja imen4 hara i po našim kulturnim centrima, koji se inače hvastaju svojom bilo vizantijskom bilo tisućgodišnjom kulturom, te koji bi trebali da prednjače svojim smislom za narodne tradicije, a ujedno i organizacijom i izgradjivanjem urbanističkih prilika i potreba svoje sredine i poverenoS im gradskog područja. Medjutim, možda baš oni ohrabruju provinciju, i one koji se po provinciji razmeću domoı rodoljubljem, da rade kako ne treba. Jer što mogu Beograd i Zagreb, zašto ne bi mogli Novisad i Skoplje! Da se zadržimo stoša, još za časak, na nepotrebnom i besmislenom menjanju i pokrštavanju ulica i trgovi, koje se vrši po našim glavnim gradovima, pa da navedemo — тезјо тпошћ — зато poneki primer iz tođa podlavlja u Zagrebu, sde bi čovek ponajmanje očekivao ovake »varvarizme« i na delu i u jeziku.

412