Nova Evropa

»uglednog Vojvodjanina«, ali da je samoj izjavi dat medjutim »drugačiji vid« od onoda koji je njemu u svoje vreme saopšten, Nato je iz pozadine izašao nasredu — s potpisom i s fotograНјот — 1i sam glavni sakupljač potpisa, Dr. Stanoje Sianojević {u »Politici« od 14. januara, str, 5), žaleći što je »роštovani G. Daka Popović, a možda i još ko, sasvim pogrešno shvatio izjavu protiv separalističke akcije, koja se vodi u Vojvodini«, te uveravajući, da je »naša namera bila prosta, jasna 1 1аКгепа«:; »Bez ikakvih obzira na stranke i njihove tendencije i interese, a isto tako ı bez obzira na ličnosti, nezavisni intelektualci Vojvodjani hteli su da izjave, da se ne slažu sa mišljenjem i akcijom onih koji žele da Vojvodina dobije poseban položaj u državi, uvereni da bi to bilo protivno i državnim i narodnim interesima ... Mi svojom izjavom nismo imali nameru da ikome činimo uslugu, sem narodu i državi ...«

Pre nego što pogledamo, koliku su uslugu učinili narodu i državi ovom izjavom G. Stanoje Stanojević i nješovi drugovi, da malo vidimo i utvrdimo još nekolike činjenice i pojave, koje poznavalac prilik4 i ljudi o kojima je reč može lako i na prvi počled uočiti.Ostavićemo postrani pitanje, koliko je odista n ezavisnih intelektualaca medju potpisnicima izjave, i da li su i ovi nastavnici Univerziteta (koji su dobrim delom istoričari, te pripadaju — i profesijonalno i društveno — užem Кгиби skupljača potpis4) svi baš nezavisni; pa ćemo se zadržati na važnijem momentu: da veliki deo potpisnika, i poglavito onih »najuglednijih« {t. j. takih čije je ime više-manje poznato i u drugim krajevima Jugoslavije) ı ne živi u Vojvodini, i to mnogi od njih -— kao i sam skupljač potpisa — već deceniJama. Ža neke smo, upravo, tek iz ove izjave i saznali da su »Vojvodjani«! Koje čudo dakle, da pravi Vojvodjani — t. j. oni intelektualci koji u Vojvodini žive i rade a nisu зато роreklom otud — odbijaju ovake lekcije ex cathedra (vidi uvodnik u »Vojvodjaninu« od 2. februara) od nekolicine ljudi kojima ne mogu bili poznate prilike i potrebe današnje Vojvodine, budući da su se već davno iz nje iselili, Čak i beogradska »Otadžbina« {od 19. januara) ističe, kako su ovaj »vojvodjanski memorandum« potpisali ljudi koji su »već davno napustili svoj rodni kraj i nastanili se po drugim krajevima naše prostrane Otadžbine«; pa odmah zatim kaže: »S pravom se mora postaviti pitanje: šta je s onim velikim brojem naših ljudi i Javnih radnika iz Vojvodine čija časna imena nismo pročitali ispod ovo8 proglasa, a koji su ako ne više a ono ništa manje od ovih potpisnika odani našoj opštoj nacijonalnoj stvari? Šta je sa njima? Da nisu izneverili nacijonalnu misao? Ako nisu, — u šta ne sumnjamo, jer bi inače naša nacijonalna stvar vrlo traljavo stajala u Vojvodini ı pored ovakvih i sličnih proglasa, onda su njih gospoda potipisnici memoranduma doveli u vrlo

52