Nova Evropa

Рата од године 1870—71, сањао о Великој Немачкој, завидећи оним Немцима који су тако срећни да припадају Бизмаркову Царству. У родитељском дому није додуше осетио беде и глади, али није познао ни благостања; јер су иу материјалном и социјалном погледу прилике биле веома скромне. Отац му, који је с тешком муком и борбом постигао оно мало што је имао, мислио је да спреми сина за чи-. новничку каријеру; али је дечко то одбијао: он је, на запрепашћење очево, маштао о позиву сликара. Тако су се отаци син често препирали око будућности, док је син ишао у реалку. Али онда, кад му је било једва 13 година, Адолф изненада изгуби оца. И годину дана касније отишао је у Беч на Уметничку Академију. Мако прилично обдарен, као сликар није постигао нарочитог успеха. Годинама је живео гладан и у беди. Али није очајавао. Пратио је пажљиво све што се око њега дешава, добро се упознао са политичким и социјалним животом, бавећи се радо историјском лектиром, коју је још из малена био заволео. Замрзио је ускоро Аустроугарску Монархију, као »антинемачку« творевину, осуђену на пропаст; али која је, према његову суду, и морала пропасти баш ради спаса и боље будућности немачког народа. Замрзио је и Словене, који су, по његову мишљењу, били »повлашћени« (') у Аустрији. И, напокон, замрзио је нарочито Јевреје. Тако се у Бечу формирао један непознати сликар, један социјално-политички мислилац повучен у себе и ватрен пангерман, словенождер, и јудофоб; уз то још и противник марксизма и парламентарне демократије. Шта би од њега било да није избио Светски Рат, — тешко је рећи. Можда би постао антисемитски агитатор, те као такав ушао у престоничко општинско веће Беча, или у Рајхсрат. Међутим, он већ године 1912 напушта Беч и сели се у Минхен. О свом боравку и животу у томе чисто немачком граду (овај факат га нарочито одушевљава) он каже ово: »То је било доба најсрећније и најзадовољније у моме животу. Мада је моја зарада била врло скромна, ја нисам живео зато да бих сликао, него сам сликао зато да бих обезбедио себи могућност да живим и да даље студирам. Ја сам био убеђен, да ћу једном постићи свој циљ...« У чему се састојао тада тај циљ, — о томе овде не говори. Иначе, главу под насловом »Минхен« посвећује анаЛизи проблема спољне политике Немачке.

Године 1914 букнуо је Светски Рат, судбоносан за толике милијоне. Хитлер се није јавио аустријској команди него баварској; али га, као иноземца, нису одмах хтели примити: морао је да поднесе молбу самом баварском Краљу. Тако је Хитлер постао војник немачке војске, у чијим је редовима јуначки издржао до краја (неколико пута рањен, а

173