Nova Evropa

narednik«!), sudija u Beogradu i čovek naprednih ideja, čiji inkriminisani članak zastupa mišljenje koje mi — »Nova Evropa« — ponavljamo kao neko »ceterum censeO«, i propovedamo već toliko godin4 {vidi naročito uvodnik u broju od 11. marta 1927: »Jugoslavija i Rusija«), kako je to našim pretplatnicima dobro poznato. Ako je G. Vukićević ujedno malo oštrije i s malo manje strpljenja govorio ovaj put o našim ruskim emigrantima, to se daje lako objasniti dugim oklevanjem i nećkanjem da se već jednom pristupi ozbiljnom rešavanju оуо5 za nas Sorućeg pitanja. Uostalom, G. Vukićević — koji ne piše samo sa temperamentom nego i vrlo odredjeno i jasno — potpisao je članak, pa je pripravan poneti i odgovornost za ton i za izraze na račun ruske emigracije u Jugoslaviji, Što se nas tiče, mislimo da niko nije toliko i tako srdačno pisao, pa i na delu pokazao svoje simpatije za ruske emigrante, kao »Nova Evropa«, — što ne bi bilo teško dokazati {još godine 1922 posvetili smo čitav broj, od 11. novembra, našim ruskim izbeglicama, a odonda smo se često vraćali na tu temu, ponekad i na uvodnom mestu, — vidi naprimer brojeve od 21, avdusta 1925 i od aprila 1930), Te naše simpatije nisu manje ni danas, što nam naravno ne smeta da ipak želimo da pružimo — i to što pre, i od strane naše države kao takove, — ruku Rusiji, Jer to je, u stvari, i u dobro shvaćenom interesu nesamo nas JugoslovenA i naše zemlje nego i samih naših ruskih emigranata. U stvari, i kad se malo razmisli.

Za nas, ne postoje dve Rusije, ili nekoliko Rusija, ne postoje: Rusija Staljina, Rusija Trockoga, Rusija Bunjina i Mereškovskog, kao posebne Rusije, To moraju razumeti naši ruski emigranti. Mi možemo biti za Carsku Rusiju ili za Sovjetsku Rusiju, ili protivu jedne ili druge (ili, i jedne i druge), prema našim uverenjima i ličnim sklonostima [baš kao što je bilo, i što još ima, i JugoslovenaA raznih osvedočenja u робједи državnog uredjenja i državne uprave u samoj Jugoslaviji). Ali, kad se radi o Rusiji i o Rusima kao celini (kao i o Jugoslaviji i Jugoslovenima), mi ne možemo izdvajati jedne od drugih i smatrati pravim predstavnicima naroda i zemlje ove ili one, ma šta oni radili i verovali i ma na čijoj strani bile naše lične simpatije. Za nas je Rusija — Rusija, ona Rusija što je i pre bila i 8de je i pre bila; a ruske emigrante — i kad ih razumemo da se, iz bilo kojih razloga, ne mogu vratiti kućama, bar ne još sada, — smatramo isto tako njenim integralnim delom kao i one Ruse — komuniste i nekomuniste, vojnike i radnike i seljake i činovnike, — koji su ostali u Rusiji, ili se u Rusiju vratili, ili se nalaze zatočeni u Sibiru i po sovjetskim koncentracijonim logorima. To je, po našem mišljenju, jedino ispravno gledanje na stvar, i ono proističe baš iz žive želje, da Rusija

346

KU