Nova Evropa

Ни код нас се тој борби крупне и ситне буржоазије није "могло избјећи; а како: је структура наше земље још добрим дијелом предкапиталистичка, то су коначно превагнули средњи слојеви и њихов је политички уплив ојачао, условљен нонако њиховим економским интересима. Несамо социјалистички већ и капиталистички теоретичари потцјењивали су значење средњих слојева, и квантитативно и квалитативно. Изгледало је као да су средњи слојеви економски и социјални импондерабилиј, без икакове важности, — о њима се говорило са презиром, а њихова се масовна подлога негирала.

Француска Револуција завршила се је побједом крупне буржоазије; али је у идеолошкој ковачници Револуције скован нацијонализам који је узнемирио и узбунио цијелу Европу. Његови одбљесци падају и у наше крајеве. С Илирским Покретом почиње у Хрватској да се рађа нацијонално превирање западно-европског карактера; само што тај широки, сложени нацијонализам нема реалне базе, као ни касније »Југословенство«, кроз цијело XIX стољеће: нема још буржоазије, тог историјског носиоца модерног нацијонализма. Истом крајем ХЛХ и почетком ХХ стољећа прима Југословенство конкретније форме: јачање привредног живота у Хрватској и почеци крупне буржоазије (у нашим релацијама) били су реални предуслови за формирање ј;угословенске идеје. Њен носилац је сада, добрим дијелом, Хрватскосрпска Коалиција, представник главних стремљења те нове буржоазије. Један дио средњих слојева, нарочито напреднији (интелектуалци, омладина, и т,д.), прикључио се је југословенском покрету и искрено радио на његову остварењу. Други дио тих средњих слојева није био захвацен, он је политички непродоран и регијоналан — нашао своју идеолошку базу у т. зв. »праваштву«.

Не смије се заборавити, да ова и овакова подјела има првенствено значење, а и опћу социјалну поларизацију, Хрватској. Међутим, неиздиференцираност социјалне структуре, па пресвођивање једне добрим дијелом примитивне и патријархалне средине модерним економским и социјалним проблемима, значило је трајно померање политичких снага у међукласним слојевима, чији је резултат политичка лабилност. Према томе, уједињење, спроведено године 1918, нашло је у Хрватској ову ситуацију: либералну буржоазију, која је од њега очекивала јачање и проширивање своје привредне подлоге, те тиме и јачање свог политичког утицаја, и конзервативне средње слојеве, који су с почетка били или под сугестијом ново-створене ситуације, или су остали у ставу ишчекивања догађаја. У рукама буржоазије постало је Југословенство инструментом власти. Никада и нико није ни помислио. да Југословенство треба да буде ликвидацијом културног, социјалног, па и политичког,

6

aa aan