Nova Evropa

тичке интрансингентности и вјешто се пребацила у хрватски народни покрет, у коме данас није без уплива. Та крупна буржоазија је пролазно политички капитулирала пред средњим слојевима; али то још не значи да се она одриче своје привредне експанзије и да неће данас-сутра покушати да преко њихових леђа оствари своје економске планове. Утицај те буржоазије се већ јасно види у покретима које је водио ХРС. Та чињеница омогућује, односно олакшава, идеолошко захватање хрватских радника; али ће то захватање имати истом онда значајније резултате кад се ријеши Хрватско Питање и кад класни раднички покрет појача свој активитет у одређену идеолошком правцу.

Али, постоји још једна могућност —: фашизирање средњих слојева. М код нас имају капиталистички кругови интереса на стварању фашизма; и они неће од тога одустати ако им се само пружи могућност. Питање је, да ли су демократски елементи у нацијоналном покрету довољно јаки да се тим покушајима могу одхрвати. Не смијемо наиме пустити с вида чињеницу, да су средњи слојеви по својој социјалној структури пријемљиви за фашистичку идеологију, и да крупни капитал ту пријемљивост зна у пуној мјери искористити. А онда треба такођер уважити, да је најачи устук фашизму јак раднички покрет, који може својом активношћу сугестивно дјеловати и на средње слојеве.

Радничка класа је, већ по своме социјалном карактеру и по свом историјском положају, конструктиван фактор; али она не смије одступити од својих основних идеолошких смјерница ради било каквих пролазних политичких рачуна. Један од предуслова њена нормалног развоја свакако је ликвидација Хрватског Питања у оквиру Југославије. На тој ликвидацији она може и треба да сарађује у оквиру својих идеолошких постава и свог активитета, јер само тако она може сачувати и свој значај и своје одлике. Интернацијонализам класног радничког покрета није антинацијоналан; али је он у истој мјери историјска функција пролетаријата као што је нацијонализам историјска функција буржоазије. Од примитивних чопора до појма човјечанства уздиже се свијест о социјалној припадности човјека на све више и обухватније кругове заједнице. Позитивност марксистичког интернацијонализма оцијенио је Масарик упирући прстом на благотворну мисију коју је он вршио у Русији са њеним многобројним нацијоналностима. И у нашој би средини он могао отупити и ублажити нацијоналне опреке. Атракцијона снага радничке класе свугдје у свијету лежала је у њену активизму, у њеној спремности и будној вољи да поднесе и крупне жртве за стварање сношљивих односа међу људима

ПА Мирко Кус-Николајев.

10