Nova Evropa

Andre Žid se više puta vraća na ono što on naziva »k O nЕогт12 тот«; а (0 je, da u Sovjetskoj Rusiji danas ne postoji nikakva sloboda misli, a još manje sloboda javnog iznošenja misli i kritikovanja, Svako ima da se pridržava »deneralne linije« (koja se, uostalom, dosta često menja), i da pazi da, čak i nekim sporednim povodom, ne padne u »jeres«: »U S, S. S, R., i najlepše delo, ako ne odgovara liniji, biće odbačeno ,., Neka je umetnik i genijalan, ako ne radi u duhu „linije, pažnja prema njemu slabi, nju odvraćaju od njega, ono što se traži i od umetnika i od pisca, to je da bude sa glasan (conforme) sa linijom ... Traži se duh poslušnosti; svakoš koji ne izjavljuje da je zadovoljan, smatraju da je trockist,..« I onda autor citira ono što je pisao drugom jednom prilikom, pre više od četvrt veka: »Čovečanstvo nije jednostavno, treba biti s time načisto, i svaki pokušaj simplifikacije, unifikacije, redukcije preduzete s pomoću spoljašnjih mer4, biće uvek mrzak, ubitačan, i osobito smešan ..« On je zapazio i t, zv, »samokritiku«, i o tome daje sledeće verodostojno obaveštenje: »Ja sam se ushićavao pred njome iz daljine, i mislio da bi ona mogla dati odlične rezultate, samo ako bi se primenjivala ozbiljno i iskreno; ali sam brzo uočio da se — pored dostav4 i običnih žalba (supa u kantini nije dobro kuvana, čitaonica nije dovoljno počišćena) — kritika sastoji u tome da se ljudi pitaju: da li ovo ili ono odgovara generalnoj liniji?...« U duhu ovih ideja ı metoda, sovjetskog dradjanina odstranjuju od svake veze s inostranstvom, njeda o tome što se van granica dešava ne obaveštavaju ozbiljno, nego se trude da on misli da se u S. S. S. R, dosta: brzo ostvaruje zemaljski raj, ako nije već i potpuno ostvaren, Žato se strani jezici slabo uče i slabo znaju: ljudi misle da nemaju šta da nauče od inostranstva, čak ni u pogledu tehnike! — »Pre nekoliko godin4«, objasnio je Židu jedan student, »Nemačka i Severoamerička Unija još su i mogle da nas u ponečemu pouče; ali sada mi nemamo šta da učimo od stranaca, pa zašto onda da ćovorimo njihove jezike?« Zatim je isti ovaj mladić dodao: »Ja znam sada, da je ovako rezonovanje besmisleno: stran jezik, ako nam i ne služi-više, da se mi nečemu naučimo, može da posluži da mi učimo druge«. Vanredno niski kvalitet namirnica i fabričke robe, kao i njihov stalni nedostatak, što je našao Žid u mnođim mestima, ilustruju ponajbolje svu besmislicu ovakvog samopouzdanja. Jedan od njegovih drugova upozorio ба је па odlomak iz Gogoljevih »Mrtvih duša«, gde se dovori o cvom preteranom samopouzdanju; onaj, koji poznaje rusku prošlost, neće se tome čuditi: oholost, nacijonalni šovinizam, i samopouzdanje, bili su odvajkada osobina mnogih ruskih, obično vladajućih, krugova; još stara Moskva — Treći Rim — gledala je sa velike visine na ostali grešni, jeretički i šizmatički, svet, zabranjujući svojim podanicima da s tim svetom opšte da se

12

АЕ А ie