Nova Evropa
започне рат интервенишу у сврху очувања мира, дакле да не буду »неутралне«. Одлука Вијећа Друштва Народа о кривици за рат кида све савезе и споразуме с кривцем, те ниједног савезника Француске неће везивати уговори с њом буде ли она оглашена кривцем за рат. Стога »припадање једном војном савезу« данас има врло релативно значење; нити може француско-белгијски војни споразум прејудицирати одлуци Вијећа Друштва Народа, нити може какове нова белгијска »декларација неутралности« прејудицирати одлукама Вијећа Друштва Народа. Остаје једино питање: да ли је доказ политичке одговорности и дипломатске промишљености, обећавати народу неоствариве снове»
Да завршимо. Најновији развој белгијске спољне политике показује извјесне сличности с развојем прилика у Швајцарској: и овдје и ондје било је крзмања у провођењу санкција, и овдје и ондје доводи притисак десничарских елемената до успоставе »политике неутралности« и пораста милитаризма, и овдје и ондје постоји у знатној мјери повезаност с унутарњо-политичким обзирима. Али су кудикамо значај|није разлике између Швајцарске и Белгије. Док је швајцарска спољна политика у негативном правцу оријентирана према хитлеровској Њемачкој, — белгијска спољна политика окренула се у негативном смислу према Француској. Психолошки постаје тај белгијски гест важном опоменом за француску унутарњу политику. Осим тога, међу мотивима белгијске преоријентације не могу се наћи они економски обзири који су дјеловали на Швајцарску и на Сједињене Државе Америке, т. ј. спознаја да профити неутралности постају: од рата до рата све то мањи, тако да се идеји међународне солидарности супротстављају све то слабији економски аргументи. У Белгији се тој идеји супротставља тек слика једног носталгичног сна, дакле једна психолошки много јача сила од профита, и зато ће фламанску спољну политику моћи да измијени само једно велико разочарање, толико да би могло уједно нагристи основе саме државе. Гдјегод се појавила идеја неутралности, она је, као нешто ненаравно, имала тек негативне и растворне посљедице. Она чини да се не виде нити геополитички императиви нити правне обвезе. Одговорност зато носе несамо они који се служе тим варљивим појмом неутралности него и они који му још нису скинули маску, премда знаду да данашње међународно право више не трпи неутралности и да ратна пропаганда не прелази ћутке преко изневјеравања примљених обвеза. |
Др. Жељко Ј. Ледерер.
44
па