Nova Evropa

рада. Ако има још кога да се пита, да ли би Албер Тома оди-_ ста успео као вођ Друштва Народа, као што је успео био у Међународној Организацији Рада, ми смо свакако дубоко. уверени, да нико други не би боље успео "него он. _

Филен је, овом својом темељно а уједно духовито написаном књигом, дао драгоцен прилог за упознавање како. Међународне Организације Рада, њена постанка, њена развитка, и свих закулисних интрига и догађаја у њој, толико и саме особе Албера Томе. Појединости које је он ту изнео, на веома занимљи» начин, непознате су биле несамо широј. јавности већ и члановима Конференције, па и самог Савета те организације. Међутим, 0 личности Албера Томе он није могао више дати до скроман прилог, будући да је Тома обиловао својствима оригинална човека, какове је давала само Ренесанса или стара Јелада; да би се оне приказале јавности у потпуности и у свим преливима њених боја, потребно би било осветлити их са свих страна, што значи, да би о њему требало чути што већи број људи који су га познавали, а који су уједно вични посматрању и вешти на перу. |

| Оно што је Филен нарочито добро запазио и написао, то су она својства Томина која су долазила до израза на његовим путевима у стране земље, а поименце на далеки Исток. На овим путевима“ он'је темељно проучавао несамо географију већ и историју и привредне и политичке прилике тих земаља, тако да је — например — био у стању да са Кинезима и Јапанцима дискутује несамо о проблемима своје организације већ и о проблемима њихових односа према државама Европе. Наравно, и овом приликом приказивао је вапоре своје организације као потребу дотичне државе, маколико да су Кина и Јапан били заузети својим унутарњим зађевицама а да би у довољној мери обратили били пажњу његовим разлагањима о увођењу и рацијоналној примени социјалних мера. Тома је, познавајући дела Конфучија и Сун-Јат-Сена, с помоћу њихових аргумената, наслојао да заинтересује кинеске генерале и остале своје слушаоце из народа; он додуше није познавао кинески језик, али је као искусан говорник и народни трибун умео да чита из физијогномије слушалаца, па је чешће доводио у забуну и своје преводиоце доказујући им понекад да су у исти мах и »кгадиНол« а несамо »кадлол«. Филен наводи опширно један такав случај, код којег је Тома јасно уочио да интерпрет нетачно преводи закључак једног његова кинеског предговорника. Тачно је и опажање Филена, да је Тома — крај свих својих успеха код Англосаксонаца — на понајачу опозицију наилазио баш код Енглеза. Он приписује овако држање Енглеза околности, да их је Тома својом сјајном речитошћу и живахним начином излагања, те својим брзим и спретним

46

Пра ан