Nova Evropa

tempom, sa kojim ne može да drži korak spori i neelastični mehanizam parlamentarizma; pogotovo kad mu ni kvalitet nije onakav kakav bi odgovarao velikim zadacima koje savremena demokratija ima da vrši, U parlamentarnom sistemu trebalo bi da je sproveden demokratski princip narodnog suvereniteta, i u prvim parlamentima ovaj je princip zaista i bio ostvaren. Francuski Konvent je mogao s pravom reći da predstavlja Francusku, — a mođu li to da kažu savremeni parlamenti? ...

Svakako, parlamentarizmu se čine posle Rata mnoge sasvim opravdane zamerke, U parlamentu, pre svega, nema. više velikih ideal4, kojima su se zanosili parlamenti nekada; ali to se može objasniti današnjom diferenciranošću društva i društvenih redova. Nego, danas se ni pojedine partije u parlamentu ne bore za neke krupne ideje. Današnji parlamenat abdicira često i na svoja osnovna prava; tako naprimer, zakonska inicijativa, t, јpodnošenja zakonskih predlogA i nacrta, sve manje dolazi iz samoga parlamenta, Zakonski nacrti pripremaju se u odeljenjima pojedinih ministarstava, redigiraju se na ministarskim sednicama, pa se zatim podnose parlamentu na prihvatanje; i, nakon diskusije, iz8leda da su mu podneseni samo zato da bi se ispunila zakonska forma! Zbog slabosti parlamenta, izvršna vlast sve više preuzima njegove prerogalive, ı to — po pristanku samoga parlamenta, Ovo ponajmanje važi za engleski parlamenat; ali već u Francuskoj stvar stoji dosta kritično. Laval je u 1935 dodini, naprimer, najveći deo zakonodavnog rada ostvario putem uredaba, Prirodno je, da su zakoni, a pogotovo uredbe, koji se donose na ovaj način, nepotpuni i površni, pa se često dopunjuju novim zakonima i zakonskim tumačenjima; a budući da ni to često nije dovoljno, to na području sudskih zakona бде зе zakon mora primenjivati i u slučaju njegovih praznin4 i nejasnosti — imamo danas sudsku praksu, jurisprudenciju, sa isto tolikim autoritetom kao što su i pisani zakoni, Ove loše pojave posledicom su nezgodnog mehanizma сатоба рапјаmenta, ali još više njeđova lošeš kvaliteta, Današnja Francuska, naprimer, obiluje ljudima velikih intelektualnih sposobnosti i moralnih kvalifikacija, a ipak se oseća otsustvo najboljih snađ4 i ranijih iskusnih političara, ljudi od ideje i akcije, u parlamentu, Tako se dogadja, da pojedinci, i čitave бгире, 12 jednog političkog tabora prelaze u drugi, često sasvim suprotan, i da glasaju protiv programa na kojem su izabrani, Parlamenat iz kojega je izašla Blumova Vlada predstavlja pokušaj regenerisanja parlamentarizma, — to je u stvari pokušaj saradnje izmedju savremene demokratije i kapitala; hoće li uspeti, i kako će se stvari razvijati i u Francuskoj i drugde, pokazaće nam bliska budućnost,

161