Nova Evropa

ostale potpisnike Nacrta, uz zaključak: da oni »možda i ne znaju šta Je to Ustav i kakav značaj imaju ustavne reforme« ... Slobodan Jovanović, Dr. Politeo, Dr. Krbek, Dr, Mih, Ilić, Dr. Ivo Tartalja, ne znaju šta je Ustav, i imaju to da čuju od raznih Kobasica i kako se sve zovu anonimni kapaciteti, moralni i naučni, politički i pravnički, u redakciji »Samouprave«! Šta je apsurd ako to nije, i ko na to da odgovara? ...

Da zabeležimo još, da su »Obzor« i splitski »Jadranski Dnevnik« redovno donosili glasove ı odjeke u štampi i javnosti o predlogu za Nacrt, uz svoje komentare. »Jadranski Dnevnik« se, tim povodom, upustio i u polemiku sa »Samoupravom«. Isto je tako protivu pisanja »Samouprave« ustao, ovom ргlikom, Niko Bartulović, u svom časopisu »Javnost« (koji inače, kao što je poznato, nema mnaročitih simpatija za potpisnike Nacrta): on Je protestovao protivu odricanja prava intelektualcima da se bave politikom; a onda je (u uvodniku od 19. juna) pokrenuo načelnu diskusiju o »profesijonalnim političarima« uopšte i o njihovim pretenzijama da za sebe monopolišu javni život i sve što je s njim u vezi. I »Javnost« ı »Obzor« i »Jadranski Dnevnik« zadržali su se naročito na primeru zloupotrebe imena i osobe Ivana Meštrovića.

I na slučaju Meštrović i naša javnost trebalo bi, ovim povodom, malo duže zastati. Ali bi, pre toga, sam Meštrović trebao da iznese jednoga dana, na temelju podataka i cifara, kako je njega »zahvalna otadžbina već dovoljno nagradila«, da se na taj račun ne bi širile dalje priče i bajke, te da bi se prestalo jedared sa sramotnim vredjanjem i prljanjem ove naše najveće žive nacijonalne vrednosti,

Jeste, ima Meštrović jednu veliku slabost, kojom je zarazio i svoju bližu okolinu, pa i potpisnike ovog Nacrta Ustava, te zbog koje su zaslužili — sa gledišta opštes dobra i javnih interesa — da budu oštro kritikovani i osudjivani, Mi ćemo je, pred našim nadrikritičarima i raznim profesijonalnim političkim mudracima, evo otkriti, Meštrović i mnogi naši odlični intelektualci, koji su sposobni i pozvani za javni rad, — pogotovo u našim prilikama, gde gotovo još niko nije na svome mestu, te gde se još svako ko može mora posvetiti poslu za opšte dobro, — greše što staju na pola puta i što ne uzimaju življegš učešća u javnom životu, prepuštajući polje »prolfesijonalnim« političarima i njihovim prirepcima. To je naše duboko uverenje, i mi smo o tome često pisali — kroz svih ovih osamnaest poratnih godina — u »Novoj Evropi«: da ne može biti reda i blagostanja u zemlji, dok na području javnoga rada vršljaju svakojaki elementi, a najsposobniji, — i po poštenju i rodoljublju, i po pameti i stručnosti, — sede u zapećku i skrštenih ruku gledaju šta se radi, Priznajemo, medjutim, da ni

226