Nova Evropa

bilo zakašnjenja (kao sa poznatim Zagrebačkim Memorandumom, pred kraj godine 1934), i da ne bi t ovaj dokumenat današnjice otišao u »podzemnu literaturu« (koja je za poslednjih godin& tako procvetala i nabujala), oni su ovaj put — ograničivši se na potpise neposrednih zagrebačkih učesnik4 pri izradi Nacrta — predali svoj predlog prvo Knezu-Namesniku : Маmesnicima, te svojim beogradskim saradnicima, a onda vodjama i prvacima političkih stranaka i istaknutijim javnim radnicima, s označenom namerom: da im posluži »kao podloša za razSovore i pregovore za opšti narodni sporazum«. Ovaka podlosša, koliko je nama poznato, nije dosad kod nas postojala ni na kojoj strani, osim pojedinačnih skic& i pokušaja (počevši od one Stojana Protića i profesora Polića, do pok. Svetozara Pribićevića i Jurja Demetrovića), pa se činila utoliko potrebnijom i celishodnijom što su se — bez nje — više razvlačili i bezuspešno odlagali razgovori i pregovori predstavnika naših političkih krugova i stranaka, a poimence zagrebačke ı beoSradske Udružene Opozicije, čak i posle zajednički izvojevane pobede na petomajskim izborima. Ko bi pametan, u slobodnoj i demokratskoj zemlji, osporio pravo bilo kome gradjaninu, a pogotovo javnim radnicima koji su osedeli u službi naroda i države, da rade i na ovaj način za opšte dobro i da pokušaju uskoriti narodni sporazum? ,,.

O osnovnim načelima u kojima su se složile obe grupe stručnjak4 i njihovih pomagač4, u Beogradu i Zagrebu, obavešteni su politički prvaci Udružene Opozicije Još mnogo ranije (početkom 1936), i ne mislimo da odajemo nikakovu tajnu ako kažemo da su ih oni, uglavnom, primili na povoljno znanje. Utoliko je, priznajemo, bilo veće iznenadjenje, za učesnike i sastavljače Nacrta, držanje ovih prvak4 kada im je predata njegova definitivna redakcija, a ponajviše izjava G. Dra, Mačeka, koju je dao za javnost, te koja je i otvorila celu diskusiju, da ne kažemo kampanju. Jedino se Dr. Maček po imenu spominje u uvodu predloša za Nacrt, gde se za njega kaže, da »predstavlja danas sve Hrvate i veliku većinu prečan4A, jer Je nosilac njihovih zahteva«; pa je — naravno — ispalo nezgodno za potpisnike toga Uvoda, da baš on izjavi pred celim svetom, prvi i ispred sviju, da »ovakav kakav je, ovaj se predlog ne može uzeti kao podloga za razgovore i pregovore političkih predstavnikA«. Doduše, »Hrvatski Dnevnik« je još istoga dana (24, maja) demantovao kao neautentičan ceo ostali tekst intervjua dopisnika beogradskog »Vremena« u pogledu sadržine Nacrta; ali je ostala činjenica, da je Dr, Maček dezavujisao Nacrt i njegove sastavljače, pa se otvorilo široko polje za negativnu kritiku i nipodaštavanje nesamo protivnicima demokracije i služiteljima reakcije nego i bližoj i daljoj okolini Gospodina Predsednika.

222

пр