Nova Evropa

mirna vremena. Sada je nestalo tog najvećeg pobornika istine i pravde, i propovednika mira i sloge medju ljudima i narodima, a ostali su nam samo njegova dela i njegov svetli primer,

Njegov narod, koji je u njemu gledao moralno oličenje svoga jedinstva, i koji Sa je voleo i slušao za života, jer je znao koga ima, odao mu je s istom ljubavlju i s istim poštovanjem i poslednje počasti. »Narod koji rodi proroka« — rekao je na stranicama ovoga lista prisni prijatelj Masarikov, Siton-Vatson, — »ima razlo8a da bude ponosit u sebi i zahvalan Bogu; ali je dvostruko blagosloven narod koji prizna prorokom. proroka, kad se ovaj pojavi«, Mi smo želeli da učestvujemo u tome blagoslovu, priznajući Masarika i za svoša proroka. U svakom slučaju, prelazeći preko uskih nacijonalnih i verskih granica, mi smo Sa stalno smatrali svojim vodjom. Od njega smo se poučili realnoj politici, politici koja pomno računa s činjenicama u danom trenutku i koja ima hrabrosti da gleda stvari pravo u oči, ali koja zato ipak nije obilaženje i neuzimanje u obzir idejš i načela, — politici poštenja, kojom se odlikovala Češkoslovačka od Rata naovamo, pod vodjstvom Masarika i пјебоу ћ najbližih saradnik4, Zato smo, još godine 1922, mogli govoriti: »Profesor Masarik nije tudjinac u ovoj zemlji«, pozivajući ša da i nama pomogne, u našim domaćim poslovima i nevoljama; a na dvanaest godina kasnije (1934), posvećujući opet broj »Nove Еугоре« Češkoslovačkoj, stavili smo nad uvodnik natpis: »Masarik vodi«,

LI njegova smrt, stoga, podadja nas gotovo kao i njegov vlastiti narod, s kojim se u njegovoj žalosti osećamo jedno, te s kojim ćemo i u budućnosti obnavljati uspomenu na zadničkog učitelja ı vodju; a njegovoj seni odavaćemo najveću počast time što ćemo i dalje raditi u duhu njegove nauke i političkog »Vjeruju« njegova slavnog učitelja, Avrama Linkolna:

Bez zle volje prema ikom, dobrodeteljni prema svakom; čvrsti i

odlučni kad imamo pravo — ukoliko nam je Bog dao da vidimo šta je pravo —, daj da nastojimo završiti započeto delo; daj da previjemo narodne rane,... da učinimo sve šio može doneti blagodeti trajnoga mira

medju nama samima, i sa drugim narodima,

»Nova Evropa« posvetiće jedan od svojih idućih brojeva uspomeni pokojnog Predsednika i bratskoj Češkoslovačkoj Republici, Ć

Slika na prednjoj strani jeste reprodukcija snimka Masarikove biste koju je Ivan Meštrović radio godine 1924 u dvorcu Lani, a od koje je jedan otisak darovao sada — mesto venca na odar pokojnika — Jugoslovenskoj Akademiji u Zagrebu,

274

=