Nova Evropa
Наш политички живот условљава, с обзиром на историју и менталитет наших покрајина, мале политичке групе, на бази политичких и социјалних идеја. Као резултат историјског развоја, оне најбоље одговарају интересима покрајина и људи, и кроз њих се најбоље може да спроведе политичко јединство државе; јер оно што нам свима недостаје, то је једна општа, израђена државна идеја као стваралачки елеменат нове државе. Разни режими, који се изређаху од уједињења до данас, радили су у неодређеним правцима: од централизма, преко деконцентрације, до децентрализације, и обрнуто, стварајући само пометеност, јер се преконоћ не руше вековима израђене традиције и навике. Не може се наметнути политичка идеја за коју у ширим круговима не постоји убеђење да је најбоља за изграђивање државног живота, да је способна да све сложи на једном питању од пресудне важности; мора се поступати политички, а добра и здрава политика ствара само оно што је могуће, без трзавица и потреса. При томе су мале странке одлична брана либералне демократије: оне су будни чувари народних права, јер не дозвољавају да се велико-партијски систем извргне у диктатуру и олигархију. Велика странка увек је у могућности да спроведе своју вољу на штету мањине и неводећи рачуна о захтевима мањина, које су увек пострани и без утицаја на јавне послове и интересе. Међутим, мањине су контрола режима, будући да се државе тичу сви, без обзира на политичку јачину која може бити и израз моментаног изборног успеха. Уосталом, код нас партије имају више политичке тежње, док су на Западу странке више израз социјалних и економских аспирација народа: западне државе пребродиле су политичка питања, док се код нас још води борба за политичке слободе и за основна права човекова. У нас још не постоји политичка, односно страначка, дисциплина: сваки од нас има своје особно мишљење о догађајима и људима. У других је народа супротно: код њих постоји извесна једнообразност у мишљењу и у гледању на ствари и људе; они имају своје дневнике, листове који се старају да своје читаоце обавесте о свему што интересује жива човека те који, такорећи, за њега мисле. Редакције за њега изграђују мишљење које он прихвата. Тога, међутим, код нас нема: ми смо навикли да имамо своје мишљење и да расуђујемо посве самостално о политичким стварима, независно од наше странке. Нас више интересује политика него други важнији друштвени појави, услед чега се код нас врло лако стварају политичке групације, страначке фракције, и исто се тако лако и често врши политичко прегруписавање. Код нас је, услед свега тога, политички морал врло лабав, те су омогућени појави чистих аривиста и коруптивних политичара.
276
Па