Nova Evropa

Уосталом, за централно законодавно тело довољно је имати способне политичке људе за компромисан рад; а у једној држави где су традиције и менталитети одређени историјом, сем компромисне владавине, друга је немогућа. И наша се државна творевина само на тај начин може одржати, јер не одлучује број него потреба да ова држава постоји.

Још нешто. Све су наше странке — како смо већ рекли — ушле у нову државу са предратним програмима; али уместо да траже додирне тачке и изведу преоријентацију према створеним приликама, евентуално и ревизију програма, истицале су само оно што нас раздваја и увелико помогле стварање фронтова. Ниједна од постојећих странака није успела да своју акцију развије на територији целе државе, — све су остале у границама своје раније делатности, чувајући покрајински карактер и окупљајући људе око локалних вођа, трошећи енергију у борбу око превласти ове или оне личности. Та се борба осетила нарочито код србијанских радикала, што долази отуда, да сами радикали нису били начисто у питању облика државе, а поред тога су кокетовали са великосрпском идејом, искоришћујући негативно историјске чињенице. То је створило уверење код Хрвата и Словенаца, да су Србијанци за Велику Србију и да желе превласт у новој држави, идентификујући тако радикале са Србима. У томе је основна грешка, јер радикали јесу Срби, али сви Срби нису радикали! Ово се пренело и на парламенат, где су се супротности јаче истакле а односи тако заоштрили да је морало доћи до разлаза, што опет показује да у нас нема услова за формирање велике политичке странке.

Државни се живот изражава кроз политику, а ова преко организованих странака: странке су органи овога живота. и уколико једна странка има више смисла за општу ствар, утолико више има утицаја на народ и на ток државних послова, на људе у опште. Јер од људи зависи све: правац странке и сам политички режим. Свака странка мора имати корена у широким народним слојевима, који имају пресудну реч у одлучивању; добар се политичар никада неће прихватити посла који се на овај начин не манифестује. Велика је психолошка и политичка погрешка, хтети стварати странке одозго: идеје и осећања се не могу декретирати ни наметнути, они потичу одоздо, спонтано; као изворска вода избијају, час лагано час бујно, али истрајно, и терају до краја. Те идеје морају се прво прихватити од најужег круга људи, да би се прешло на шире поље; зато локалне партије задовољавају политичке потребе наших људи, јер у малим странкама они долазе до израза и задовољења својих амбиција. Морају се, „дакле, неговати мале партије; али се у исто доба мора радити и на савезу, федерацији, или коалицији, свих тих малих

278

пр