Nova Evropa

И неулазећи у основаност филозофије историје и у схватања о улози хероја у историји људског друштва, ипак морамо признати да одлучни потез свим програмима, без обзира на боје и године, дају јаки индивидуалитети, слободни, невезани, несметани; они и данас, добрим делом, у свету стварно владају. Отуд титанско напрезање човечанства, да измакне из њихових руку, или да с помоћу њих, и против њих, оствари своју вечну тежњу за новим, за слободним напретком. Тај инстинктивни нагон лежи у основи економског и политичког прогреса и одржања људског друштва, те историја човечанства, схваћена социјолошко-динамички а не филозофско-статички, није историја ни идеја ни програма већ историја људи, збивања у њима и ван њих, историја људског друштва као целине и његових делова. Јуди и ствари представљају и базу и циљ сваког програма, и без њих програма стварно не би било; док људи носе програме, и програми носе људе. Они су афирмација нашег схватања, одјек нашег веровања, одраз наших интереса. Стога смо сви ми помало и вође-и вођени; то је у ствари психолошки комплекс, који захтева и дисциплину, и иницијативу, и одговорност. Људи који програме носе и који их шире имали би да воде народе и државе к њихову материјалном и духовном напретку, обнови, усавршавању; у ствари, они их често воде покварености, расулу, пропасти. М издајство људи и издајство програма свакидашња је појава...

Програм, истина, не може стварност ни да прикрије ни да потисне, али може зачас да с ње одврати пажњу. Jep, иако имамо безброј програма, и политичких и социјалних и економских и филозофских, програми свеједно привлаче, и дижу људе на врхове и власти и части, и силе и моћи, као што их и бацају у беде и провалије. Њихова правно-политичка важност увек је мања од њихова социјолошко-психолошког утицаја, јер док у бирању програма још и постоји више алтернатива, у животу их нема. Живот, напротив, без изнимке, и покреће и уништава све програме од реда.

Програми су меродавни за оне који верују у њих, који уз њих пристају; то је уједно довољан подстрек и разлог за њихово настојање да га октројишу и другима. Али свако доба има онакве програме какве заслужује; стога је важнији онај ко известан програм носи него саме речи његове. Интерпретатор је важнији од интерпретације, а реализатор и од једнога и од другога. Процес доношења програма, уједно је и процес његова мењања, иживљавања. Остварењем нестаје програма, али остају његови резултати; а дело је и најбољи и најважнији, и најлепши и најреалнији програм, — његов најплоднији део, без обзира да ли се налази у самоме програму или ван њега. .. -

-306

O O. O URL