Nova Evropa

rali od poslednjih okrajaka logike igračke i skokove u ponor, taj mora da oseti snagu ove večne francuske intervencije u pravcu sinteze, u kojoj su svi elementi modernog spojeni sa klasičnim i svi najmračniji i najnejasniji izrazi fantazije sa zahtevima stvarnosti i lodike. To se zapaža nesamo u velikim delovima francuskih duhovnih izlog4 već i u celokupnom „dekorativnom metodu i načinu na koje je Izložba predstavljena. »Art francais«, »Paris de la dćcouverte«, i »Palais du livre« {da ne spominjemo sjajne »ušlove misli« u pojedinim regijonalnim paviljonima], tri su strane impozantne kvintesencije francuskog Genija, koji je već nekoliko stoleća takoreći identičan u pogledu mladosti i snage s evropskim genijem. Tu, po zidovima papirnatih paviljona, izmolovana je velika freska francuskog vodjstva u svetu evropskos duha i evropske civilizacije: umetnost, nauka, i pisana reč preovladjuju medju naporima celokupnog čovečanstva XVIII, XIX, i XX stoleća, Umetnička retrospektiva revelacija je francuskog umetničkog genija od Srednjeg Veka pa do impresijonizma i sve do naših dana. Ovaj francuski pečat u razvoju evropske umetnosti drži visoko svoju liniju i raspolaže instinktivno i spontano permanentnim elementima francuskog stila, Trebalo bi cela studija, da se iznese karakteristika retrospektive koja predstavlja — sa »Palais de la Dćcouverte« — suštinu Francuske injene misije u Evropi: večnost Francuske izražena je u tim formama i u tim bojama, na tim platnima, u pronalasku geometrijskih ı matematskih rešenja, u vodjstvu kvalitativnog nad materijalnim i nad kvantitativnim, Sve u tim hemijskim formulama i bijološkim pronalascima izvire iz misli i iz duha, — to su reakcije jednog i istog duha, koji se manifestuje i suprotnim sredstvima. Smisao za ravnotežu, smisao za meru, i smisao za jasnoću, izbijaju svugdje, Urodjena potreba za duh, za stil, za ukus, i za reč, ide paralelno sa potrebom za kulturu, za civilizaciju, za pejzaž, i za rafiniranu gastronomiju, Ta specifična francuska ljubav za misao iza kulturu izražena je iu činjenici, da svaki regijonalni paviljon ima po jedan ugao posvećen misli: Marselj sa Provansom svome Mistralu, Bretanja Renanu i vitezovima Okruglog Stola (Које, baš ovih dan4, oživljava Kokt6 na pozornici Monmartra).

Jedno od velikih otkrovenja ovog francuskog udela na Izložbi jeste probudjenje humanizma, ili bolje: osećaj potrebe da se kultura. približi narodu, širokim ljudskim masama. Duhovna Francuska je. i tu našla svoju meru: izmedju totalitarne desnice i levice, izmedju onoga što rade boljševizam i fašizam, ona je pronašla najbliži način da uvede književnost, koja je zaboravila na mase, u opšteljudska raspoloženja; ona je vaskrsla i probudila opštečovečansko u jednoj književnosti koia se bila udaljila od naroda. To je novi francuski humanizam, koji vodi računa o čoveku i o pojedincu, On se, u tu svrhu, služi novim

350

LO ORO