Nova Evropa
1
Да претходно поменемо досадашње главне верзије о Сарајевском Атентату, иако је обилна литература о томе довољно позната.
Сарајевски Атентат означен је од предратне званичне Аустрије, уз коју је стајала и званична Немачка, као узрок за Рат. Због тога је Европски, а онда Светски Рат и настао. Тојест, за Сарајевски Атентат чинила је Аустријска Влада одговорном тадању Владу Србије. Тврдили су, да је иницијатор и творац Атентата званична Србија, да је — према томе — она кривац за Атентат, па и одговорна за њега. Аустрија је објавила рат Србији и оружано је напала. По свршеном Светском Рату, када се поново почело расправљати питање о одговорности за Рат, званична теза Аустрије — да је тадања Влада Србије кривац за Сарајевски Атентат — напуштена је. Тако је и отпало и питање одговорности за Рат од стране Србије.
Онда је дошла — у вези одговорности Србије за Рат, управо у вези с организацијом Сарајевског Атентата, — нова верзија: да је организација »Уједињење или смрт« (»Црна Рука«) организовала Сарајевски Атентат. Неки су тврдили, да је »Црна Рука« то урадила са знањем тадање Српске Владе (писци аустријске тезе); а други, да је то било без знања Српске Владе (писци наше тезе). Напокон је и та верзија отпала. (О том предмету објавио сам у »Новој Европи« од јула 1982 опширан чланак, под насловом: »Сарајевски Атентат и Организација Уједињење или Смрт«.) Након свега што је писано у вези с овим питањем, остао је као тачан и истинит факат: да је организација Сарајевског Атентата и његово извршење дело босанско-херцеговачке омладине. Лош рад аустријске управе у јужним крајевима Монархије, и нарочито у покрајинама Босне и Херцеговине, изазвао је нерасположење и револт против тога рада, понајвише код омладине. М, у знак протеста против такве управе, бачена је Чабриновићева бомба и испаљени су револверски метци Принципови. |
Постојале су у светској литератури и друге верзије о Сарајевском Атентату. Оне се не могу узимати озбиљно у расматрање. Те су верзије или резултат тоталног непознавања ствари, или плод маште, или жеља за сензацијама, па чак и последице злонамерности. У такве верзије спадало би: да су фрамасони главни творци Сарајевског Атентата; затим, да је то дело царистичке Русије; или чак, да је то дело неких мрачних сила у самој Аустрији, које су радиле на томе да Франц Фердинанд дође у Сарајево — шаљући га у сигурну
353