Nova Evropa

III

Постоји, међутим, нешто друго.

Месеца септембра 1911, пола године након оснивања организације »Уједињење или Смрт«, уведен је у организацију Влада Гаћиновић, један од омладинаца босанскохерцеговачких, управо њихов вођ и идеолог. Њега је увео у организацију Љуба Јовановић-Чупа. Љуба је известио нас остале чланове о Гаћиновићу дајући најповољније мишљење о њему као револуцијонару и одличном нацијоналисти. Гаћиновићу је тада стављено у задатак, да међу босанско-херцеговачком омладином шири нашу организацију и ради у духу њених идеја.

Како је Гаћиновић мислио о Љуби Јовановићу-Чупи, види се из његових речи: »... Једна из централних фигура у Београду (мисли на оне које су задојене револуцијонарним духом), мени изгледа, беше Љубомир Јовановић, главни уредник листа „Пијемонт. Ово име говори само за себе. Јовановић беше Мацини младе Србије. Још као студент у Брисељу, радећи по 14 часова дневно у Краљевској Библиотеци, он се сужавао у свему, штедећи новац за будући лист, у којем је водио своју пропаганду апостолском ревношћу. Сви руководећи елементи југословенске омладине пролазили су кроз скромну редакцију „Пијемонта' да би видели и слушали Љубомира. Тамо су се могли видети конспиратори из свију покрајина Аустро-Угарске и Македоније. Јовановић беше као ћутећки признати централни Комитет покрета који је обећавао да ослободи и уједини наше племе. Цела југословенска омладина знала га је по имену, о њему се шириле легенде у нашим кружоцима. У марту 1903 године, уочи крвавог преврата у Београду, Љуба Јовановић беше заједно са, тада младим, Туцовићем, организатором бурних демонстрација против краља Александра. А следеће године он је основао лист „Словенски Југ". Програм листа беше нацијонално и социјално ослобођење југословенских покрајина од Аустрије. Он је упливисао, може бити више него ико други у тој епоси, на цео наш живот... Ја сам био код њега, у редакцији „Пијемонта, у септембру 1911; он је седео сам, ниско погнуте главе над столом и писао чланак за следећи број. — Зар тако» Ви — бакуниста... Наше су идеје блиске једна другој. Али погледајте на стварност, и ви ћете се споразумети са нама: нужно је јаче учврстити покрет народне идеје, иначе прети опасност њене пропасти. Потребно је звонити на устанак, прерађивати нашу душу, " прекаљивати себе...«“)

") Из књиге Л. Троцког „Сарајевски Атентат", страна 8 и 9.

355