Nova Evropa

У погледу плаћања возарине, девизни правилник одређује да се извоз у клириншке земље може вршити само фоб наша обала или франко наша граница. И ово је један од прописа донесених на брзу руку и без довољног познавања прилика, будући да су иноземни купци научени да им се роба нуди циф њихова лукаи франко њихова граница. У међународној трговини — напосе у експортвој — обичај је, да онај који нуди робу мора ставити такову понуду да је купац без далњега разумије, те да је може прихватити: ако ми нудимо робу фоб наша лука, нема тога купца који ће си хтјети разбијати главу да у нашим, њему непознатим, крајевима тражи паробродарску везу која ће му несамо ставити повољну понуду него и робу на вријеме преузети. Осим тога, који ће си иноземни купац натоварити на врат бригу за квантитативно и квалитативно преузимање робе у нашој луци или на нашој граници! По девизним прописима, међутим, наши извозници морају за клириншке земље продавати робу искључиво фоб лука или франко наша граница. Поред велике конкуренције, и са намјером да будемо способни освајати нова тржишта ми бисмо морали управо форсирати продају робе уз ци ф-клаузулу, како бисмо ојачали паробро“ дарске везе наше обале са свијетом.

Рјешењем Министарства Финанција (од 6. ТУ. 1936, бр. У11/13920) уведена је код нас контрола увоза која се стварно састоји у томе да се читав низ артикала, према објављеном попису, може увозити из неклириншких земаља једино уз претходну, индивидуалну, дозволу Народне Банке. То значи, да се читав низ артикала може без далњега увозити из клириншких земаља, а за увоз из неклириншких земаља треба посебна дозвола. Народна Банка стоји на становишту да не треба издавати овакове увозне дозволе док постоји могућност увоза из клириншких земаља, осим у случају посебног утаначења с интересираном неклириншком земљом, којој се одобравају увозне дозволе у накнаду за разне постигнуте погодности при извозу наше робе онамо. Док с једне стране ови прописи имаду свакако своје оправдање, с друге стране они су често стварали неугодну ситуацију за читав низ интересираних заступника и индустрија, јер су парализирали увоз појединих артикала за извјесно вријеме уопће, или су га препуштали искључиво само неколицини држава, па и само једној јединој држави. — Код одлучивања о потреби давања овакових увозних дозвола, те код издавања посебних компензацијоних девизних дозвола, надлежни се често служе разним мотивацијама о потреби погодовања појединим привредним гранама, због тешких прилика које у њима владају. Али, будући да се у поједином случају одлучује увијек инди-

366

O U UN