Nova Evropa

tata po патедјепји Gaćinovića, ipak mu Ilić kategorički пагеdjuje: »Ti ćeš se još večeras vratiti u Stolac, a ja i Nikola ispratićemo te, Kad poručim po tebe, doći ćeš ovamo za jednu važniju stvar, a ja ću Gaćinovića obavestiti zašto sam sad obustavio ovu akciju«, lako ni ja ni Mehmedbašić nismo znali, koja bi to važnija stvar bila, ipak je IlHćevo naredjenje izvršeno, jer smo ба obojica smatrali Gaćinovićevim zamenikom u Sarajevu. Tu istu večer otpratili smo Mehmedbašića za Stolac,

Ilić je tada već znao za dolazak Ferdinandov u Sarajevo, jer je značajni martovski isečak iz novina bio već upućen Čabrinoviću u Beograd. Pa kako je Ilić imao izvestan plan u vezi s ovim visokim dolaskom, to naravno nije dopustio Mehmedbašiću pokušaj koji bi upropastio njegov veći plan. Posle atentata na Poćoreka, sigurno je da Ferdinand ne bi u Sarajevo ni dolazio.

Eto, to je razlog što Mehmedbašić nije izvršio atentat na Poćoreka, i — prema tome — ovaj alentat nije odgodjen radi toga što se mislilo da su »austrijske vlasti na putu da udju u trag ovoj zaveri«, kako kaže G. Popović; naprotiv, austrijske vlasti nisu nikad ni saznale da se pripremao Mehmedbašićev atentat na Poćoreka, jer o ovome ni ja ni Ilić nismo progovorili ni reči kad smo bili pod istragom radi Vidovdanskog Atentata, a Mehmedbašić im nije do ruku ni dopao.

Toliko, radi istorijske tačnosti,

Nibola Trišič.

(О цинцарском менталитету.

(Поводом књиге Д. Поповића: »О Цинцарима«)

Својим опсежним дјелом »О Цинцарима«, које је ту недавно издао (код Геце Кона, у Београду), Др. Д. Поповић, професор Београдског Универзитета, покушао је да нам — проучавајући постанак »нашег грађанског друштва« (чаршије) — олакша у исто доба сналажење у садањим политичким приликама, те неким научним резултатима освијетли и узроке многих савремених актуелних појава. Сматрајући да су неспоразуму између Срба и Хрвата највише допринијеле »чаршије« једних и других, које су и по свом постанку и по свом менталитету различите, он констатује: да »чаршије не репрезентују дух нашега народаганајвећидеосвих трзавицауна шем данашњем државном и нацијоналном животу могу се свести на ове разлике«. Он сматра »наш највећи проблем, нацијонални и државни, тзв.

394

O S