Nova Evropa

О уређењу Југославије.

Посмотримо Југославију у вези са народом и друштвом као територије, као делове, покрајине, земље, и државне целине, оних држава које су постојале до 1914 и до 1918. Откинути делови и крајеви из склопа бивше Двојне Монархије сливају се са државним целинама Србије и Црне Горе у једно државно тело; у откинутим — ослобођеним — деловима и крајевима бивше Монархије народ избија на површину јавнога живота у новоме опсегу и за маху, незапамћеноме до Рата. Народ је додуше решен свих стега старе државе, али је дошао у нов, неучвршћен и неизрађен, државни поредак, праћен општим поратним каосом, па је постао забринут, обузет осећањима несигурности и мало те не страха према новом несређеном стању. Јер, дуговека и донекле добро организована а модерна држава даје осећање сигурности и поуздања и самим потчињенима, што нова и млада држава не може никада дати. (тога се народ код нас по Рату, као по некоме инстинкту, чвршће групише и збија у редове, јаче се солидарише као целина и организује, а старим установама и организацијама даје нов смисао и полет.

Шонајтеже се сналазе, с овог гледишта, наше покрајине Војводина и Херцег-Босна; делом, из заједничкота разлога: што је српско становништво ових покрајина настојало да одржи доратну везу Српетва и братску заједницу са Србијом (па тек преко ње и са осталом Југославијом); а делом, из посебних разлога. Само, док је у гломазноме трокуту од Уне и Саве па до Требиња патријархално сељаштво, у својим пространим територијама и прашумама, већ са нестанком старе државне власти почело задобијати извесно осећање поуздања и сигурности прирођене примитивцу, у Војводини су поратна несређеност и нове прилике проузроковале осетне штете и поремећаје, будући да је ово терен многовековне средњо-европске културе спојене са културом народном, па је овде од стране самога народа требало поставити неку против-тежу поратној несређености и каосу, кад већ држава није доспевала да учини своје. Напротив тому, у словеначким и чисто хрватским крајевима избија на видик јасно појава, како се народ — раздељен у класе и сло јеве — манифестује преко њих, а нарочито преко сељаштва, на свима пољима јавног живота. Иако је друштво доста рашчлањено, оно се са свим слојевима, групама, и редовима ипак чврсто пове

4