Nova Evropa

При свем том, народ не сме ни младу државу да мимоилази и пренебрегава, већ мора свој живот постепено прилатођавати државном животу, па напокон и с њиме срасти; иначе ће обоје трпети штету. Јер, држава је коначна организација и основ свега, у њој се развија виши друштвени и економски поредак, цивилизација, и виша народна култура, па се ствара и нација која мора одолевати навалама споља и издржавати такмичење са другим организованим, мање сродним, скупинама и државама. Из овог разлога, ово организовање народног и друштвеног живота код Хрвата и Словенаца, мимо државу — или боље, мимо нормални ток државног живота, — има и своје наличје, своје лоше последице у извесним правцима, маколико да је извршило важну мисију и у корист Југословенства, сачувавши континујитет и народне и средњо-европске културе. Свакако изгледа, да је нови хрватски и словеначки нацијонализам доспео сада већ на почетак једне кризе, која се мимо државу и општу југословенску сарадњу неће моћи одстранити, јер прети да изазове нов нацијоналистички — верски обојен — покрет и међу Србима Југославије. На другој страни, сами Хрвати и Словенци доћи ће онда пред алтернативу: или да пређу у стање пуне безидејности и политичке декаденције, или да свој покрет претворе у стварно и отворено револуцијонарство. Шта би ово значило, и какве би штетне последице нанело несамо Југославији него и сваком племену понаособ, у то овде нећемо улазити. Ипак сматрамо за потребно да нагласимо, да је за револуцијонарство већ позан час и у Европи и код нас, будући да народи Европе желе међусобно споразумевање и отклањање супротности и заоштрености, бар у непосредноме суседству.

Док је овако народ, у деловима и крајевима откинутима из склопа бивше Двојне Монархије, вршио своје груписање и организовање, те стварао своју посебну духовну народну целину, и културно-друштвену, верску, па донекле и економску заједницу, дотле је народ у Србији (углавном, предкумановској Србији) ушао сав и пуном паром у државни живот и државну организацију, изједначившти се с њом и обухвативши склоп њене целине, тако да је избио на површину и постао њен стварни и главни носилац и организатор. (Прилике народа у Црној Гори, после 1918, биле су незгодне и компликоване, и тако специфично црногорске да их не можемо уклопити у ошшти ток мисли овога излагања; о њима би се морало посебно писати.) Како је у првим годинама створене и формиране Југославије најпреча потреба била, да се

6