Nova Evropa

аи ан

_ Drugo Skerlićevo delo iz istorije Vojvodine od većega značaja i trajnije vrednosti jeste »Omladina i njena književnosi (prvo izdanje 1906; drugo izdanje, u redakciji Dra. Vladimira Ćorovića, 1925), u kojemu daje sintezu mašeg nacijonalnog, političkog, društvenog, kulturnog, i književnog romantizma. »Pored svih njenih nesumnjivih dobrih osobina« — veli redaktor drugoga izdanja u svome predgovoru — >»ova knjiga ima 1 svojih krupnih nedostataka i praznina. Neke su dolazile iz nedostatka gradje, neke iz nedovoljnih prethodnih studija, neke od mestimično пергоуеrenog rada ...« Nažalost, Skerlić nije dospeo da preradi ovo svoje delo. a posle njegove smrti niko mije hteo da dira u piščev tekst: redaktor drugog izdanja izmenio je samo lono što je Skerlić sam ispravio, skratio ili dopunio u svome ručnom primerku.

Po našem mišljenju, skoro čitav prvi deo Skerlićeve »Omladine« — u kojem se iznosi politički, kulturni, i književni razvoj od Četrdesetih do Šezdesetih Codiniš prošloga veka, — podložan je kritici i reviziji. Skerlić ne poznaje, u dovoljnoj meri, politički položaj i kulturni napredak srpskoga naroda u Vojvodini u prvoj polovini XIX veka, i zato ga prikazuje ili nepotpuno ili netačno. Njemu naročito nije dovoljno poznat društveni život i nacijonalnoprosvetni razvoj ugarskih Srb4& po gradovima i mumicipijama, te kongregacijama pre 1848, a bez toga poznavanja ne može se pnavilno razumeti mi sam pokret od 1848-1849. Tako isto, sudeći po njegovim izlaganjima, on nije dublje posvećen ni u pitanje o madjarizaciji Vojvodine, na kojoj se sistematski radilo još od Temišvarskog Sabora 1790, a naročito od Tridesetih Godina prošloga veka naovamo. O madjarizaciji Vojvodine, o Temišvarskom Saboru, o političkoj delatnosti ugarskih Srba pre 1848, a zatim o samom ustanku protiv Madjara 1848, pisali su pre Skerlića već toliki naši pisci, pa je čadnovato da on taj perijod nije bolje obradio. Istina je medjutim, da je Skerlić prvi od naših istoričara koji je pokušao da prikaže ceo srpski pokret od 1848-1849 prvenstveno sa O Ci-

jalnog gledišta; samo što taj pokret — isto kao i Madjarsku Revoluciju — treba posmatrati i proučavati kao pretežno па с1-

jonalni sukob izmedju dva naroda (srpskog i madjarskog) razlčitih rasa i mentalitet4, al: podjednako žive i probudjene narodne svesti. Madjarski narod tražio je svu slobodu i sva prava šamo za sebe, osporavajući svima ostalim (nemadjarskim) narodima Ugarske njihove opravdane nacijonalne aspiraćije i negirajući potpuno njihovu istorijsku imdividualnost. Prema tome, jasno je da je srpsko:

89