Nova Evropa

~ U trećem delu svoje. »Omladine«, Skerlić tumači, analizira, ı klasifikuje. omladinske ideje. To je najbolji i najsadržajniji :deo ove Skerlićeve knjige. Već je više puta naglašeno, da je Skerlić imao maročit interes — gotovo strast. — za ideje, njihovo raščlanjavanje. njihov razvoj, njihovu transformaciju i evoluciju, i najzad njihovo ostvarivanje: om je, pre svega i iznad svega, istoričar ideja, ı sve mjegove istorijske rasprave misu drugo do istorija ideja u punom smislu ovoga pojma. Tu je on u svome elementu i tu on daje pravu meru svoga velikoga talenta i svojih mnogostrukih sposobnosti. Naročito su temeljno analizirane i protumačene demokratske. federalističke, ı socijalističke ideje Jednoga dela omladine i njen odnos prema tadašnjoj zapadnoj demokratiji. Tako je, izmeАја ostalog, majstorski prikazan uticaj Mlade Italije na naš Omladinski Pokret, poimence uticaj Macinija i Caribaldija na Svetozara Miletića. I sam jedan od najvećih boraca za pobedu političke i socijalne demokratije u nas, on je sa pravim oduševljenjem i stvaralačkim zanosom proučio ı prikazao uticaj zapadnjačkih demokratskih i levičarskih političara, besednik4, i pesnika — Eduarda Labulea, Emila Kastelara, Viktora Iga, ı drugih — ma naše liberalne političare i slobodoumne književnike. lako je celoga svoga života dosledno proučavao i propagirao zapadnjačku orijentaciju i uticaj savremene zapadno-evropske kulture i civilizacije ma maš politički, socijalni, i prosvetni razvoj, ipak pritom nije zanemarivao ni proučavanje ruskoga uticaja, kao mi uticaja ostalih slovenskih naroda (Slovak4, Čeh4, Poljak4). na naše opšte umno i duhovno budjenje ı ulaženje u red civilizovanih evropskih narod4.

1 omladinsku književnost Je Skerlić temeljno proučio i lačno prikazao. Jedino nam же Сит да Je uticaj nemačke К]аз1čarske i romantičarske literature ispitan odveć sumarno ı mepolpuno. Pregled omladinskih časopisa i listova izgleda nama, danas. takodje nešto odveć letimičan ı oskudan. Ostali osvrti izradjeni su dovoljno iscrpno i sa polirebnim prethodnim studijama; ovo naročilo važi za glave o ulhcaju narodne poezije na omladinsku literaturu. o poslednjim borbama oko jezika i pravopisa, te o dubu, smeru. i karakteru naše romantičarske poezije. Na kraju su prikazani i pojedini omladinski pisci, od Branka Radičevića do Mite Popovića. To su više kritički portreti no prave književno-istorijske studije. Naročito su verno pogodjeni:i plastičĆno izneseni likovi najkrupnijih pesnika toga doba: Branka Radičevića, Zmaja, Gjure Jakšića. ı Laze Kostića. Mane ı nedostatke Laze Kostića možda је

97