Nova Evropa

se uzmu u obzir razlozi i činjenice, a ne lične simpatije ı antipatije, — Skerlić je ipak bio objektivniji i bliži pravoj istini nego njeovi protivnici. — O Isidori Sekulić imao je Skerlić lepo mišljenje. U svom ćlanku »Dvyve ženske knjige« (u »Srpskom Kmnjiževnom Glasniku«, 1913), osvrnuo se Skerlić na »Saputnike«, zbirku Isidore Sekulić, i na »Ispovesti« Milice Janković. Govoreći o zbirci Teidore Sekulić, Skerlić analizira čitavo delo i sa priznanjem ističe visoku književnu kulturu pisca: »vrlo razvijenu, retku sposobnost za introspekciju«, »čist intelektualizam«, »superijornost duha«, »književam način izražavanja«, otmen stili vanredan jezik. — I pojavu prvih pesama M. Ćurčina dočekao je Skerlić iskrenom dobrodošlicom.

Skerlić je pisao i o mnogim drugim modernim vojvodjanskim piscima, o nekima u zasebnim člancima o drugima više letimično i uzgredno, u prikazima i beleškama; ali skoro o svima, uglavnom, tačno i nepristrasno, mirno i bez uzbudjena. On je jedan od onih naših retkih kritičara ı istoričara koji su umeli da ostanu па роtrebnoj visini čak ı onda kada su imali da kažu svoju reč i svoj sud o piscima koji su ga lično pomagali, često bez imalo obzira: on je ı tada ostajao dobronameran i konstruktivan kritičar, kome je stalo samo do stvari a ne do sebe.

Kao što je poznato, Skerlić je umro 3. maja 1914, u 37. godini svoga Života, u naponu snage i na vrhuncu stvaralačkog zamaha, u doba kada drugi tek formiraju svoju duhovnu fizijonomiju i počinju da daju zrele ı stvarne dokaze svoga talenta i svojih sposobnosti. Ali, iako je Skerlić umro mlad, on nije samo »mnogo hteo. mnogo započeo& nego je vanredno mnogo i dao, više nego toliki drugi naši pisci koji su dočekali duboku starost. Kao da je predosećao svoju preranu smrt, Skerlić je, u poslednjim, svojim godinama, gromičavo Žurio da što više uradi: i zaista, kada je iznenada zakucala smrt ma njegova vrata, on je bio napisao čitavu malu biblioteku zamimljivih i značajnih dela iz skoro svih oblasti maše nacijonalne nauke.

Da je Skerlić i danas živ, bilo bi mu tek 60 godina! U tom slučaju, mi bismo verovatno već odavna imali i potpunu, sistematski

izradjenu književnu i kulturu istoriju Vojvodine, koje — mnažalost — još ni danas nemamo. Budući istoričar Vojvodine mioraće

da uzme Skerlićeve studije za polaznu tačku u svim svojim istraživanjima: on je dao kostur i osnovu, — sada treba podići zgradu na tim temeljima.

94