Nova Evropa

i stavi na svoje mjesto! A onda uopće ta Mlada Bosna, o kojoj — poslije Rata — toliko čitamo, te koja treba da je pripremila i priredila Atentat! Izdavač moje kmjige kaže, u svom predgovoru, da »ni Mlada Bosna nije pala s neba«; a ja bih naprotiv rekao, da je baš »pala s neba«, samo — poslije Rata! Jer, ni u istrazi ni pri raspravi, nigdje nije bilo riječi o nekakom udruženju »Mlada Bosna«: to je ime izmislio Vlada CGaćinović, ideolog revolucijonarnog pokreta medju omladinom, koji uostalom sam nije imao nikakog učešća u Atentatu, niti u njegovu pripremanju (bar ne u obliku u kojem je izvršen). U istrazi se govorilo: o društvu »Napredna omladina« (Princip je bio ma zabavi toga društva, 6. juna 1914), o »naprednjacima« i »nacijonalistima«; Vaso Čubrilović je kazao za sebe, da je »Srbohrvat« i »nacijonalistć, spominjući i »odbor nacijonalističkog udruženja«; Cvjetko Popović se naziva »radikalnim macijonalistom«: Marko Perm i Dragan Kalember priznaju da su »nacijonalistić, dok jedini Nikola Forkapić kaže za sebe da je »radikal«. Mnogobrojne izjave Principa, Čabrinovića, Grabeža. i Ilića, u tom pogledu, naveo sam. u svojoj knjizi. IT Ivo Kranjčević govori o jedinstvu Srba i Hrvat4, a na glavnoj raspravi izjavljuje da je »nacijonalist«. Bramko Zagorac kaže, kako su svi oni bili »istih političkih načela, naime naprednjaci ili naceijonaliste«, pa malo dalje iznosi (u mojoj knjizi na str. 77) kako mu je Vaso Čubrilović kazivao, »da se ustrojila jedna anarhističkoj slična stranka«, u kojoj ima i djaka. Ali se nigde ne spominje »Mlada Bosna. Zašto? — Jednostavno zato što 'ona kao takova nije ni postojala; a macijonalna omladina, djaci naprednjaci i nacijonalisti imali su razna svoja, ponajviše djačka, udruženja i kružoke, u koje su prodirale političke i revolucijonarne ideje, ali koji nisu bili u vezi — ni u posrednoj ni u neposrednoj — sa Sarajevskim Atentatom. Osim rijetkih pojedinaca, van kruga atentatorA4, niko nije mao za pripremanje atentata; a ponajmanje za pojedinosti, koje su poslije izašle na vidjelo pri istrazi. U tom i jeste istorijska važnost ove istrage, pa i moje knjige: da je ustanovila tačno učešće glavnih atentatora i utvrdila njihove uloge, a onda uz njih i saradnju njihovih pomagač&4, te druge trojke i ostalih učeanik4.

Istraga je jasno pokazala, da su i moralni začetnici i izvršioci

Atentata bili Princip i Čabrinović, kao što su njih dvoje — medju Bestoricom — ı stvarno izveli ono što su bili naumili. I to, u Principa su misao i odluka bili tako čvrsti da bi — kako sam rekao u svojoj knjizi — i sam, bez ičije pomoći izvršio bio atentat: pa je

111