Nova Evropa

ручнике о туристичким потребама, одржавати предавања по школама. У сваком случају, стварање раднога плана има да крочи одоздо на више, логичним путем и сређено, на'начин да се расположива јавна средства не траше на ситне и локалне потребе, него да се подижу првенствено они крајеви и мјеста који већ имају предуслове да у кратком времену постану туристички центра, око којих ће се главни вал туриста окупљати и помало струјати у околишна мјеста. Упоредо с тим мора да крочи и усавршавање саобраћајних мрежа, нарочито цестовних, али опет по извјесном плану, везаном на онај главни и опћи туристички план.

Будући да туристичка привреда и односно законодавство за"сијецају и у приватан живот грађана, не може се замислити њихов правилан и брз развитак без учешћа приватне иницијативе. А у чему је та приватна иницијатива; — Наједноставније је то изразио Француз у своме »Зупа са! Фатануе«: удружење или друштво добронамјерних људи, разних друштвених положаја, који се састају зато да опажају, проучавају, и предлажу стварне "потребе свога мјеста или свога краја, за побољшање и усавршавање услова ради примања странаца; ти људи »дају иницијативу« за ове потребе. Рад на давању тих корисних иницијатива зове се стручно »рецептивни туризам«, т. ј. рад на припремању за примање гостију или странаца. Код нас се такова удружења зову: друштво или савез за промет странаца, или за унапређење туризма (туристички Савез, туристичко друштво, и слично). Дјеловање оваких удружења у нашој земљи било је и досада од велике користи, како смо напријед видјели; али њихова добра воља и амбиција није стајала у складу са финансијским могућностима, тако да су се њихове снаге већим дијелом исцрпљивале у тражењу, односно зарађивању, новчаних средстава, са којима су како-тако удовољавали пропагандном раду. Та друга грана радног поља тих друштава, међутим, званично названа »активни туризам, није досада имала, а ни сада још нема, осигуране сталне приходе, па наша друштва живе што но ријеч уиз руке у уста«, будући да не могу да створе себи какав било сталан програм. Ипак, она раде што могу; а највећа корист од њих је у тому, што се у њиховим редовима налази доста велик број практично одгојених људи који би знали и програматски радити, и на рецептивном и на активном туризму, кад наш туристички организам не би боловао од хипертрофије, о којој смо напријед говорили и нашто се једном морало указати прстом.

"140